Село Гомотарци у околини Видина има чудну историју. Раније је ово северозападно село било на другом месту, километрима далеко од места где је сада. Након што је куга покосила велик део његових житеља, преживели су били приморани да запале своје куће и напусте село. За своје ново место изабрали су велику кривину реке, а висока обала привлачила је и досељенике с друге стране Дунава, где је река често плавила низију. У периоду од 1934. до 1947. године данашње село Гомотарци звало се Евдокија, по имену сестре цара Бориса III. А иначе, Гомотарци значи бука, врева и галама.
Некада је овде живело више од 1.200 људи, а данас их је свега 650. Гомотарци се може похвалити богатим природним ресурсима и економским потенцијалом – плодоносном земљом, водом у изобиљу и близином обласном центру Видину. Нажалост, школа је затворена и данас деца путују до Видина. На грбу села приказани су пшенична, кукурузна и сунцокретна поља, риба и воногради.
„Грожђе и сорте које се овде узгајају углавном су италијански – каберне, мерло, а некада се гајила и новоселска кадарка, али су инвеститори почели да гаје квалитетније и продуктивније сорте,“ каже за Радио Видин БНР председник сеоске општине Жељаско Станков.
Што се могућности запошљавања тиче, према речима председника, посла има и то у различитим сферама, тако да у Гомотарцима готово да нема незапослених.
„Људи овде преживљавају пре свега од винограда, чекамо да се заврши и дестилерија. Имамо две сигурне куће где ради 12 људи... Немамо незапослености, имамо људе који неће да раде и живе од социјалних примања.“
Мештани се поносе локалним храмом Светих апостола Петра и Павла који су већ давне 1916. године подигли њихови преци. Цркву са гвозденом конструкцијом осликао је дебарски зограф Крстјо Јанков. Храм има два звона, једно од којих је из Румуније, а зграда је реновирана, обнољене су и фреске.
Председник сеоске општине изражава задовољство што у селу имају здравствену амбуланту:
„Велика је срећа, а не знам да ли људи цене то да имамо на располагању лекара. И аутобус пролази кроз Гомотарце, али људи углавном путују својим колима.“
Село има и активно читалиште, прича секретар те установе Искра Пантева:
„Имамо певачку групу „Дунавија“ која учествује на различитим фестивалима и саборима. Током распуста радим и с децом. Често долази и библиобус видинске библиотеке који доноси срећу малишанима. Наше село је једно од већих села у овом крају и током летњих месеци има много деце.“
Људи су се пожалили и на низ проблема с којима се суочавају иако живе добро. Недостатак добро одржаване инфраструктуре је међу главним проблемима тог места.
„Путеви су у катастрофалном стању. Добили смо 50.000 лева за асфалтирање 100 м пута. Ове године смо 25.000 лева издвојили за реконструкцију главног салона читалишта и 25.000 лева за реконструкцију зграде председништва сеоске општине, која је последњи пут обновљена пре 50 година,“ рекао је председник сеоске општине Жељаско Станков.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографије: Радио Видин БНР, Пламен Генчев, НЧ ”Просвета-1928” с. Гомотарци
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче..