Каже да се у Бугарској одавно не осећа странцем. Овде је његов дом, научио је бугарски језик и попут већине наших сународника занима се за политичку ситуацију у земљи. Али његова највећа страст, оно што његове дане испуњава светлошћу и смислом, су стари бугарски ћилими. Холанђанин Јакоб ван Бејлен живи у Бугарској скоро 16 година. Колекционар је и поносни власник преко 900 аутентичних ћилима из целе земље. Недавно су неки од њих представљени на специјалној изложби у Паризу у организацији Бугарског културног института.
"Био сам веома срећан што су моји ћилими први пут приказани на изложби ван Бугарске. У Паризу је било изложено 60 мојих ћилима, али су ме организатори замолили да испричам и о ћилимима из мање познатих крајева Бугарске. Тако је у изложбу уврштена и моја књига, на енглеском и француском језику, у којој представљам 87 ћилима са детаљним описима шара и традиције итд. Колико знам, ово је прва књига на ту тему, написана на страном језику", каже колекционар.
Како се родило његово интересовање за бугарско ћилимарство? У својој домовини Јакоб је био издавач правне литературе, али како каже, одувек је љубитељ нашег фолклора. Стога је радио и као кореограф група које изводе бугарске, румунске и мађарске народне игре. Он је оснивач хора "Чубрица" у Амстердаму – једног од најдуговечнијих бугарских хорова народних песама ван граница наше земље.Признаје да је један од разлога за његово пресељење у Бугарску то што у нашој земљи културно наслеђе коегзистира са живом традицијом."Прошлост није представљена само у музејима, она је и даље део живота Бугара", каже Јакоб. У 2007. години Холанђанин се настанио у граду Котелу, где је стекао велику дрвену кућу недалеко од Етнографског музеја у којем се налази богата збирка котленских ћилима:
"Одлучио сам да, како традиција налаже, свих својих 8 соба и ходнике украсим веома лепим котленским ћилимима. Када су људи сазнали да сам склон да купујем њихове ћилиме, почели су да долазе и да ми их нуде. Временом сам у свакој соби имао по 3, 4, па чак и 5 ћилима сложених један на други и тако сам се заинтересовао за традицију ћилимарства у Бугарској. Почео сам да читам научну литературу и да тражим старе узорке не само из Котела, већ и из Чипроваца и других делова Бугарске.
Током једног свог путовања у Турску, у близини града Коније сам пронашао велику количину античних чипровских ћилима. Имао сам срећу да набавим непроцењиве примерке и вратим их у земљу порекла. Тако је све почело" – сећа се колекционар.
Прочитајте још:
"Првих година сам имао фирму за културни и еко-туризам. Водио сам групе, углавном страних а понекад и бугарских туриста, по планинама у околини Котела, које знам напамет. Показивао сам им Котел, Жеравну и природне датости тог краја. Организовао сам и тзв. етно-сусрете. Једног дана су моји гости посећивали куће Бугара, следећег дана – Каракачана, затим – Турака, Рома итд. Тако су упознали њихову кухињу, музику и локалне занате" – прича Јакоб.
Међутим, у Котелу су зиме тешке, а са напредовањем старости Холанђанину је био потребан лакши приступ медицинским и другим услугама. Стога се пре неког времена преселио у Велико Трново, где активно учествује у јавном животу. Члан је партије "Зелени покрет", а донедавно је био и општински одборник.
Фотографије: лични архив, Facebook /Јакоб ван Бејлен
Превела: Албена Џерманова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..