Недалеко од Ловеча, између села Дојренци и Дренов, током изградње будуће трасе ауто-пута „Хемус“ откривено је јамско светилиште старо седам хиљада година које је окружено обредним јарком. Сондажна археолошка истраживања на локалитету отпочела су пре две године да би, након извесног периода током којег су радови обустављени, у мају ове године археолози наставили ископавања којима руководе проф. Васил Николов и главни асистент др Галина Самичкова из Националног археолошког института и Музеја Бугарске академије наука. Академик Николов је за БТА рекао да археолошки споменик датира из периода преласка из неолита у халколит, што је више од 2.000 година пре почетка египатске цивилизације. То је и једно од највећих археолошких налазишта на овом делу ауто-пута, које је дуго око 740 метара и широко преко 70 метара. Само светилиште, где је откривено 40 обредних јама, широко је око 196 метара. Претпоставља се да је његова дужина, која се налази на неистраженом терену, још већа.

„Ово светилиште, старо око 7000 година, припада најранијим земљорадницима и сточарима на бугарским просторима – људима који су се бавили производњом и били настањени у насељима са трајним кућама, при чему су веома интензивно били посвећени бризи о својој жетви, повезаној са обредом“, истакао је академик Васил Николов за БТА. „Савременом човеку је тешко да разуме размишљање људи који су живели пре 7.000 година, али за њих је ово била изузетно важна активност везана за добијање већег приноса жита, као и за плодност животиња, али исто тако и плодност у њиховим породицама.“

Првобитно су се обреди плодности обављали у близини насеља. У наредним вековима, међутим, ове активности су извршаване изван насељених места, на најплоднијој земљи у близини извора. Према речима академика Николова, на подручју данашње северне Бугарске није откривено ниједно друго слично светилиште, са тачним обрисима обредног јарка који омеђује сакрални простор где су људи обављали такве обреде, увек обавезно крај извора. У ствари, култура коју су представљали наши преци на простору данашње Бугарске је време прве европске цивилизације:

„Шести и пети миленијум пре Христа су златни миленијуми данашњих бугарских простора“, напомиње академик Николов. „Управо ово светилиште које сада проучавамо датира из средине овог периода. Ови људи су покретач културе у Европи. Одавде сежу корени европске цивилизације, а доказ за то је управо ова богата обредност коју смо забележили.“

У светилишту су откривени и људски скелетни остаци, који су положени у плитки јарак који га је окруживао. Овај ритуал, који су археолози први пут забележили у региону доњег Подунавља, и данас је предмет многих анализа и закључака. У истом јарку, као и у ритуалним јамама, пронађени су остаци разбијених керамичких посуда. Они који су вршили приношење жртве заклали би животињу, припремили храну за заједничку трпезу, а један део је стављан у обредну јаму:

„Ритуална јама симболизује утробу Богиње Мајке“, објашњава академик Николов. „Људи су ову храну стављали са молбом да богиња умножи оно што прими у своју утробу. Да на тај начин симболично роди нову жетву у пољу, нова поколења животиња, као и нова поколења у њиховим домовима.“

Светињу су користили не само мештани једног села, већ становништво читавог краја, додаје академик Васил Николов. Према његовим речима, реч је о заједници људи који су заједно обављали обреде јер је међу њима постојала јака друштвена повезаност, а свето место их је уједињавало. Тим, који предводи академик Николов, треба да припреми свеобухватну документацију која ће садржавати мноштво цртежа, нацрта и фотографија. Подаци који се добију на основу проучавања светилишта биће потом објављени у монографском научном раду.

Саставила: Д. Григорова

Извор: интервју БТА

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА