Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарима из Цариброда потребан посебан гранични прелаз да би на време стигли на посао у Софију

Током лета саобраћај на граничном прелазу Калотина је веома интензиван

Фотографија: Красимир Мартинов

На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе путују у Бугарску, интензиван саобраћај представља озбиљну препреку за припаднике бугарске националне мањине у Србији, који живе у пограничном граду Цариброду. Због огромних колона аутомобила не могу да остваре нормалну комуникацију са нашом земљом. А због недостатак посла у њиховом крају знатан део мештана Цариброда био је приморан да запослење потражи у Бугарској, што је разлог њиховог свакодневног преласка границе.

Илустративна слика, извор: БГНЕС

Наши сународници и локална општинска управа у Цариброду годинама упозоравају на овај проблем, а пре неколико месеци упутили су писмо и бугарском Министарству спољних послова са новим предлогом за његово решавање. Предлажу да се за држављане Бугарске и Србије отвори посебан привремени гранични прелаз, који би био у функцији у периоду највећих саобраћајних гужви, изазваних колонама аутомобила који из западне Европе одлазе ка Турској.

„Током лета, од почетка јуна до краја септембра, на граничном прелазу саобраћај је изузетно интензиван због аутомобила који из западне Европе путују ка Турској и обрнуто“, рекао је за Радио Бугарску председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров. Крајем прошле године Србији смо званично упутили иницијативу за отварање привременог граничног прелаза који би био у функцији од 15. јуна до 15. септембра. Са истим питањем обратили смо се и бугарској страни, али одговор још увек нисмо добили, за шта је разлог вероватно политичка ситуација у Републици Бугарској.

Председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров

Верујем да ће после избора који су одржани 9. јуна, у Бугарској бити формирана радна влада, која ће позитивно одговорити на нашу идеју о отварању привременог граничног прелаза. То значи да ће општина Цариброд моћи да покрене све конкретне процедуре за отварање таквог прелаза, преко којег ће и бугарски и српски држављани који раде или студирају у Бугарској, као и они који имају рођаке с друге стране границе, моћи да прелазе како би могли одржавати своја имања или обрађивати своје баште. Ако се након неколико година испостави да је овај прелаз добро решење, онда може да постане стални.“

Споменик Светој браћи Ћирилу и Методију у Цариброду

Српска страна има спреман терен за привремени гранични прелаз, као и предлоге где и како овај правац треба да се повеже са ауто-путем, рекао нам је Зоран Ђуров, додвши да ће то олакшати живот за више од 500 житеља Цариброда, који свакодневно прелазе границу са Бугарском. Број оних који раде у Софији и околним селима је око 1.000:

„Око хиљаду људи сваког дана или два пута недељно (у недељу или понедељак – одлазе, а у петак се враћају) одлази у Софију на посао“, наставља Зоран Ђуров. „Неки од њих раде у општинама Божуриште и Костинброд, у близини Софије, а у последње време и у Годечу, где су недавно отворене две нове фабрике. Тако да много људи из Цариброда ради у Бугарској, јер овде нема довољно посла за све. Главни извор прихода у Цариброду потиче од туриста из Бугарске који долазе да обиђу прелепа места у региону и обедују у неком од наших ресторана. Привремени гранични прелаз и њима би такође олакшао путовање.“

Цариброд и околина привлаче прелепим погледом и чистом природом

Према последњем попису становништва, у Цариброду има нешто више од 3.500 Бугара, што представља 45% укупног броја становника. Око 25% је оних који се нису изјаснили по питању своје етничке припадности. Али, ако их питате да ли знају бугарски језик, сви ће вам одговорити потврдно, рекао је у закључку председник Скупштине општине Цариброд Зоран Ђуров.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БНР - Красимир Мартинов, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05