Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа
Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са глобалним трендом према којем компаније тестирају краћу радну недељу. У складу са законским изменама, запослени у приватним предузећима која пружају 24-часовне услуге сада званично имају могућност да раде додатна два сата дневно или да одраде додатну осмочасовну смену. То значи да традиционална 40-часовна радна недеља може бити продужена на 48 сати недељно за поједина предузећа. Синдикати и политички посматрачи оштро су критиковали овај потез. Економиста, универзитетски предавач и предузетник проф. Јоаким Каламарис рекао је за Евроњуз Бугарска да ће усвајање измена помоћи у смањењу сиве економије у Грчкој.
Амбасадор ЕУ у Скопљу не види могућност промене преговарачког оквира са Северном Македонијом
Министар европских послова Орхан Муртезани је на састанку са амбасадором ЕУ у Северној Македонији Дејвидом Гиром изјавио да је земља одлучно кренула евроатлантским путем и да нема сумњи по питању свог будућег чланства у ЕУ. Он се пожалио да ово одлаже протокол са Бугарском, који је део преговарачког оквира. Према његовим речима, воде се „значајни разговори у Влади и са Бриселом како би се пронашло најбоље решење без стварања проблема на путу земље ка ЕУ“. Према речима македонског премијера Христијана Мицкоског, земља може да превазиђе препреку „Бугарска“ на путу ка ЕУ поновним преговарањем о условима Уговора о добросуседству са бугарском страном, након што се то већ једном догодило када му је „додат такозвани француски предлог (преговарачки оквир)“, напомиње БТА. У контексту резултата пописа становништва у Албанији, по којима се бугарска заједница нашла на трећем месту после грчке и ромске мањине, Мицкоски је провокативно упитао да ли ће Бугарска можда и Албанији поставити услов да у свој Устав уврсти Бугаре. У разговору са Муртезанијем, амбасадор ЕУ је истакао да не види могућност промене преговарачког оквира са Северном Македонијом. „Ова позиција се није променила након избора у ЕУ“, категоричан је Гир.
ЕК дала зелено светло за изградњу два блока у румунској НЕ „Црна вода“
Пројекат изградње 3. и 4. блока румунске НЕ „Црна вода“ добио је позитивно мишљење Европске комисије у погледу техничких аспеката и нуклеарне безбедности, пренела је БТА. Према речима министра енергетике Себастијана Бурдуже, два блока биће „кључни стубови националне енергетске индустрије“ и даће значајан допринос гарантовању енергетске безбедности на националном и регионалном нивоу. Према проценама, са четири оперативна нуклеарна реактора у Румунији, избећи ће се 20 милиона тона емисије угљен-диоксида годишње и отворити више од 19.000 радних места.
Једина румунска нуклеарна електрана производи око петину електричне енергије у земљи са два реактора CANDU канадске производње који су у рад пуштени 1996. и 2007. године. У септембру 2023. румунско Министарство енергетике је саопштило да канадска влада има намеру да обезбеди 3 милијарде канадских долара за финансирање нових CANDU реактора за НЕ „Црна вода“.
Тунел дужине близу 6 км повезује градове Влора и Саранда у Албанији
Тунел Логара у Албанији повезиваће градове Влора и Саранда на такозваној албанској ривијери (јужно албанско приморје), скраћујући пут између села Дукат и Паљаса са обе стране са 30 на 7 минута. Тунел ће за саобраћај бити отворен 5. јула, похвалио се албански премијер Еди Рама снимком објављеним на друштвеним мрежама. Објекат дужине 5,9 км вредан 142 милиона евра један је од највећих албанских пројеката од друштвеног значаја, а очекује се да ће имати позитиван утицај на целокупну албанску економију. Главни тунел је широк 7,70 м и висок 4,70 м, а опремљен је вентилацијом, као и системима за одводњавање и сузбијање пожара и дима. Изграђен је помоћни тунел који је са главним тунелом повезан са 11 излаза, од којих је пет намењено за возила, а преосталих шест за пешачки приступ. На тендеру за изградњу објекта у октобру 2021. године победио је конзорцијум састављен од две турске компаније.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Flickr, Министарство европских послова Северне Македоније, „Нуклеарелектрика“, Facebook/ Edi Rama
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..