Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма воћарства који је у Ћустендилу одржан далеке 1896. године.
И ове године ће се 28, 29, 30. јуна у Ћустендилу окупити произвођачи трешања из целе земље, а празник ће бити пропраћен и богатим културним програмом на централном градском тргу.
Припремом 1.500 сладоледа са сирупом од трешања вечерас ће на тргу „Велбажд“ у Ћустендилу бити отворено овогодишње издање Празника трешње. Програм ће трајати три дана, јавља дописник БНР из Ћустендила Кирил Фалин.
Специјално за овај догађај, који традиционално окупља хиљаде гостију из земље и иностранства, Институт за пољопривреду припрема изложбу авангардних сорти трешања.
Биће и многих такмичења – за најбоље аранжиран и најатрактивнији штанд, за највећу трешњу.
Подсетимо да је прошлогодишњи победник и рекордер био плод пречника 36 мм из оближњег села Граница.
Вечерас ће у оквиру догађаја бити одржан концерт легендарне бугарске групе „Акага“.
Међу атракцијама празника је и Алеја заната.
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..