Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска средњовековна култура међу седам цивилизација у историји човечанства, које су имале кључну улогу због своје мисије посредовања између Истока и Запада.

Међународни скуп под насловом „Азбука, језик, идентитет“, који се одржава на иницијативу потпредседнице земље Илијане Јотове, наставак је форума „И ми смо дали нешто свету“ из 2022. г. који је послао поруку против покушаја замене историје и порицања доприноса ране бугарске државе свету.

„Током година нас је снага речи учила добру и злу, формирала наш лични и колективни компас,“ изјавио је председник Румен Радев на отварању конференције. Према његовим речима, управо писмо чува мудрост генерација, негује идентитет и истиче разноликост људи и нација.

„Бугарска је држава духа, која је још пре хиљаду година постала једно од културних и духовних средишта Европе,“ наставио је шеф државе: „Управо наше писмо, просвета и духовност су сачували бугарски народ и провели га кроз различита искушења током вишевековног ропства. Као директни наследници светог дела браће Ћирила и Методија, наша дужност је да чувамо и развијамо ово богатство, а то је велика одговорност, јер ћирилица не припада само бугарском народу. Слова која су кренула с наших простора, данас чине једно много шире духовно подручје и уједињују стотине милиона људи.“

Према речима Илијане Јотове, форум је део кампање против унификације, против глобалног тренда заборављања корена.

„Борба за идентитет није борба против глобализације,“ истакла је потпредседница и наставила: „Напротив, она је неизоставан део велике културне разноликости. Али, ни у ком случају не желим да идемо у другу крајност, а то су лажни патриотизам и упадљиве пароле, који немају везе с науком и више су штетни него корисни.“

Привремени министар образовања и науке Галин Цоков подвукао је да се Бугарска развија као научно-истраживачки центар за бугаристику и њено ширење у савременом свету. Он је такође навео да се овај циљ остварује кроз различите инструменте, међу којима кључну улогу имају лекторати за бугарски језик, које подржава Министарство образовања и науке Бугарске.

„Број бугарских лектората на страним универзитетима током ове академске године износи 29, од којих су три у Азији, а остатак у Европи,“ изјавио је министар Цоков. „Највише их је у Италији – четири, док у Грчкој и Немачкој имају по три. Занимљиво је поменути да последњих година многи млади Јапанци показују интересовање за бугарски језик. Ово интересовање младих људи треба да се негује и развија. И не само то – треба пробудити интерес странаца за бугарску културу и традицију.“

Међутим, оптимистичне речи Галина Цокова уопште нису одраз реалног стања. Статистика показује да ако је пре 30 година у иностранству било више од 240 лектората за бугарски језик и културу, њихов број је 2022. године опао на око 39, а данас их је тек 29.

„Са жаљењем морам указати на институционални нихилизам када је у питању прогресивно осипање броја бугарских лектората,“ прокоментарисала је Јотова. „Поштовани господине министре, не можемо да будемо задовољни чињеницом да имамо само 29 лектората. Не можемо да зажмуримо пред чињеницом да можда нека друга врста лобирања или аргумената тера неке стране универзитете да изучавање бугарског језика, културе и историје замене другим језицима. Вреди размислити о томе, јер је овде повлачење више него видљиво. Користим прилику да се захвалим нашим гостима – истакнутим професорима престижних универзитета у Европи и шире и да их замолим да наставе да буду наш лоби у свету да се бугарски лекторати врате тамо где им је место. Али не формално, не само за изучавање савременог бугарског језика, већ за изучавање основа ове цивилизације.“

Један од тих професора је доц. Марко Скарпа с универзитета у италијанском граду Месини, чија научна интересовања обухватају старословенске рукописе из 14. века:

„Веома је важно истаћи улогу писма којим пише стотине милиона људи широм света, улогу културе и свега што је створено у Бугарској, јер данас то користе различити народи и то је део наше Европе,“ навео је истраживач.

Уважени проф. Красимир Станчев такође је међу учесницима конференције и данас ће бити модератор сесије „Савремене пројекције писма и идентитета.“

„Реч 'форум' значи трг, тржиште, односно окупљање, скуп људи, дакле, наш први успех је то што смо се овде окупиле колеге из различитих земаља,“ каже он и наставља: „Научна достигнућа треба да буду изложена језиком доступним нестручној публици, ако је могуће – целој културној Европи, како би се избегле спекулације,“ закључио је проф. Станчев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова