Градоначелник Истанбула критиковао споразум о мигрантима између Турске и ЕУ

Градоначелник Истанбула и противник председника Ердогана, Екрем Имамоглу, оштро је критиковао споразум између Турске и ЕУ из 2016. године о реадмисији илегалних миграната у замену за милијарде евра помоћи. Он је у четвртак, 20. јуна, током посете Дизелдорфу, на скупу у организацији Европског удружења турских привредника и индустријалаца рекао да Европа користи Турску као „зид“ против избеглица. Према његовим речима, Турска је постала земља која је спремна да заустави избеглице на њиховом путу како би примила новчана средства, за шта је окривио владу Реџепа Ердогана. „Ниједна земља не би требало да буде изложена таквој неправди. Проблем са избеглицама је глобални проблем. Као резултат тога, популација Истанбула повећала се за 2,5 милиона избеглица у последњих десет година. То је неправедно према избеглицама, а такође је неправедно и према становницима Истанбула“, рекао је он. По мишљењу Имамоглуа, решење лежи у проналажењу начина за постизање мира у проблематичним областима.

Подаци Агенције Уједињених нација за избеглице (UNHCR) показују да је у Турској, која је примила је више избеглица него било која друга земља на свету, свој дом пронашло 3,6 милиона оних који су избегли из својих земаља.

Грчка ће примити децу из Газе

Грчка је спремна да прихвати децу из Појаса Газе, дајући им азил до окончања тамошњих непријатељстава. Ово је саопштио министар спољних послова Георгиос Герапетрит. Он је позвао све европске земље да на добровољној основи приме палестинску децу погођену ратом, јавила је дописница БНР из Грчке Катја Пеева. У току је и рад на иницијативи за лечење Палестинаца повређених у војним дејствима. Савез лекара државних болница у Грчкој министру здравља упутио је писмо у којем се каже да су лекари сагласни да повређене лече добровољно и без надокнаде. Архиепископ Атине и целе Грчке Хијероним такође је позвао на прекид рата на Блиском истоку. Грчка црква је активно укључена у хуманитарну помоћ коју Атина шаље у подручје које је напао Израел.

Смањује се прилив миграната дуж балканске руте

Видео-материјал италијанске новинске агенције Ansa показује да прилив миграната балканском рутом ка Италији опада у последњих годину и по дана. О овом тренду известио је оснивач удружења Linea d’Ombra, које брине о мигрантима који стижу у Трст, прецизирајући: „Од наших сарадника смо сазнали да се и у Бугарској, важној спољној граници ЕУ, прилив миграната смањио.“ Претпоставља се да су неки од разлога за овакву ситуацију повећане цене за кријумчарење миграната, као и појачана контрола, јавила је дописница БНР из Италије Елена Шаханова. Министар унутрашњих послова Матео Пјантедози изјавио је пред Домом посланика да је, од када је у октобру прошле године обновљена контрола границе са Словенијом због балканске руте, ухапшено 187 особа, од којих 95 због помагања илегалним имигрантима.

Половина инвеститора у Румунији планира проширење делатности

Седам од десет инвеститора очекује да ће Румунија постати још атрактивнија дестинација за улагања у наредне три године, показује истраживање фирме Ernst&Young, специјализоване у области финансијског консалтинга, коју цитира „Радио Румунија интернационал“. Проценат инвеститора који планирају да прошире своје пословање у блиској будућности износи 46%. Водећа дестинација за улагања је Букурешт са уделом од 40%. Међутим, истраживање показује тренд промене оријентације инвеститора од великих економских центара ка другим градовима у Румунији.

Кипар ће пољопривредницима погођеним пожарима исплатити 2,8 милиона евра

Влада Кипра исплатиће 2,8 милиона евра хитне новчане помоћи пољопривредним произвођачима погођеним великим пожарима који су у мају и јуну захватили три региона земље, јавила је дописница БНР Бранислава Бобанац. Помоћ је намењена пољопривредницима и сточарима у областима Лимасол, Пафос и Никозија, који су у пожару изгубили целокупан или део приноса, производна средстава и инфраструктуру, саопштила је министарка пољопривреде Марија Панајоту. Само у округу Пафос изгорело је преко 3.000 дунума пољопривредног земљишта и плантажа маслина, бадема, винограда, 120 грла стоке, система за наводњавање. Панајоту је објаснила да је циљ да се гарантује одрживост пољопривредника који су погођени пожарима и могућност да наставе са својим пољопривредним активностима.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: ntv.com.tr, ЕПА/БГНЕС, alephnews.ro, neoskosmos.com