19. јун 2024. године је темељни датум за 50. сазив бугарског парламента. Сагласно указу председника Румена Радева 240 новоизабраних народних посланика окупиће се на конститутивној седници. Бугари су својим гласовима на превременим парламентарним изборима одредили да у пленарну салу уђе седам политичких снага. Њих првих шест било је и у претходном сазиву Народног собрања, али је сада расподела снага другачија, а нова "звезда" је политичка формација "Величина" ("Величие"), која ће у парламенту имати 13 посланика.
По традицији, првом седницом новоизабраног парламента председава најстарији народни посланик. Ова част овог пута припада Силвију Кирилову из партије "Постоји такав народ" који има 73 године. Данас народни посланици треба да положе заклетву и да изаберу председника закоднодавног органа Бугарске.
50. сазив Народног собрања је изабран на превременим изборима одржаним 9. јуна, који ће ући у историју по изузетно ниској излазности бирача – 34,41%. У интервјуу Радио Бугарској је правник, професор привредног права и бивши председник Народног собрања, проф. Огњан Герџиков, покушао да протумачи поруку бирача који нису изашли на биралишта и нису остварили своје грађанско право гласа:
"То је антирекорд, који показује да је изгледа овај модел већ исцрпљен. Мора се тражити нешто радикално другачије – прећи на мешовити изборни систем, да није само пропорционални, него већинско- пропорционални систем. То је можда претпоставка за нови смислени политички пројекат. Прича се о таквом пројекту председника и није ни чудо да је дошло време за то, јер су у питању процеси који су сазрели у нашем друштву."
Иако није стручњак за уставно право, Огњан Герџиков сматра да би већинско-пропорционални систем дао већу могућност висококвалификованим људима из разних области да се кандидују на изборима и да буду бирани за народне посланике.
Личност председника парламента је изузетно важна за функционисање и поверење у законодавну власт у земљи, која заједно са извршном и судском влашћу чини три стуба на којима почива политички систем Бугарске. У том смислу, проф. Герџиков је прокоментарисао да на челу новог сазива парламента мора да буде правник, али се, по његовим речима, висококвалификовани правници у последњим сазивима Народног собрања могу на прсте набројати. Овај мањак правника утиче на квалитет законодавства, који је на аматерском нивоу, истакао је проф. Герџиков. Такође, квалитет законодавне активности је у основи великог пада поверења у бугарски парламент последње деценије:
"За разлику од свих развијених држава у Европи, које имају саветодавна тела састављена од стручњака у одговарајућим областима, наш парламент себи не дозвољава тај луксуз, те се ствари одвијају на принципу аматерства, уз лобистичке и неписмене законе. И последње измене Устава говоре о оваквој очитој неписмености у многим правцима и ја се веома надам да Уставни суд неће остати равнодушан на то."
Што се тиче могућности да се у новом јубиларном сазиву парламента остваре важни за нашу земљу циљеви – улазак у еврозону и приступање Бугарске Шенгену и копненим путем, проф. Герџиков је прилично скептичан:
"Волео бих да можемо то очекивати, али чини се да се више удаљавамо него што се приближавамо тим циљевима."
У условима ниске излазности бирача, јасно се издвојило гласање за неколико антисистемских политичких формација. Две од њих – "Постоји такав народ" и "Величина ("Величие") су успеле да уђу у састав 50. сазива Народног собрања, а трећа формација – "Мач" ("Меч") је освојила скоро 3% подршке.
"Све то показује да су ови демократски процеси достигли критични минимум и зато бујају несистемске политичке партије, неке од којих заиста изазивају узнемирење. Мислим на улазак у последњи сазив парламента партије, која негира Левског, Ботева итд – нешто што ме је шокирало, не могу да замислим да се ово може дешавати у нашим данима."
Огњан Герџиков није оптимиста у погледу дугорочног временског хоризонта 50. сазива Народног собрања: "Негде на јесен можда ће нам бити потребни нови избори", сматра дугогодишњи парламентарац.
Прочитајте још:
Фотографије: БТА
Превела: Албена Џерманова
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Претежно облачно
Променљиво облачно