Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре, преточила у песму.
И сама Магдалена небројено пута пубику је одушевила аутентичним извођењем фолклорних песама, топлим гласом и порукама које преноси са сцене.
Магдалена Тодорова Карамитева завршила је музичку школу у Котелу, где је учила народно певање, а потом је дипломирала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. За себе каже да се певањем бави од детињства, а сада су народне песме део њене свакодневнице у Бечу, где живи преко 20 година.
„Рођена сам у граду Поморију и тамо се слуша и музика из региона Странџе, али и из Тракије и Добруџе. Желела сам да се бавим народном музиком, то је био мој сан. Још док сам студирала на Музичкој академији у Пловдиву родила се идеја да са колегама и пријатељима направим соло албум. И мој супруг Димитар Карамитев је у то време био студент и кавалџија. Међутим, након што смо дипломирали, наша породица је морала да се заокупи животним проблемима, тако да су наше каријере стављене у други план. Дипломирали смо 2000. године и након тога смо отишли у Аустрију, прво мој муж, а касније и ја са нашим првим детом Маријом.“
Беч је град музике, али не пружа много могућности за наступе певача фолклорне музике попут Магдалене Карамитеве. Бугарске народне песме не могу се представити немачкој публици у преводу и то је граница која се не може превазићи, чак ни уз велики таленат и труд извођача. Ипак, певачица из региона Странџе имала је низ наступа у Бечу на којима је изводила бугарске песме. Учествовала је на концертима са другим извођачима и у позоришним представама, представљајући Бугарску страној публици.
Бугарска заједница у Бечу добро познаје Магдалену и Димитра Карамитева, јер редовно учествују на званичним скуповима Бугара у Аустрији. Ово двоје музичара кажу да поздрављају сваки позив за концерт из домовине, али са тугом додају да су већ прошли врхунац своје музичке каријере, а да бугарска публика није имала прилику да их види на сцени. Недавно су учествовали на концерту „Музика у портретима” у организацији Бугарског националног радија, на којем су били солисти и наступили заједно са Оркестром народне музике БНР:
„Веома смо захвални на овом позиву, на пажњи, поверењу и прилици да будемо на истој сцени заједно са професионалцима какви су музичари из Оркестра народне музике БНР. Неки од њих су наши пријатељи још из музичке школе у Котелу. Када останем сама, у глави ми засвира нека мелодија коју онда запевам наглас. Музика је заиста нешто прелепо.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Facebook/TRAYANAFOLK, Facebook/BNR.FolkOrchestra
Српска тамбурица, румунски цимбал, критска лира и бугарске гајде очекују публику у десетом издању најуспешнијег пројекта Оркестра народне музике БНР – „Ритам Балкана“. Музичари ће 10. априла (четвртак), од 19,00 часова, под диригентском палицом..
Након успешне 2024. године Марија Илијева је припремила нови сусрет са својом публиком. Прошлог лета љубитељи њене музике су уживали у њеним извођењима током турнеје под насловом „Сто разлога“ , легендарни рок музичар и вокалиста група "Дип..
Данас обележавамо 95 година од рођења народне певачице Стефке Саботинове. Она је рођена 2. априла 1930. године у некадашњем селу Розов кладенец у околини Старе Загоре, југоисточна Бугарска, које се данас зове Обручиште. Потиче из породице..
Српска тамбурица, румунски цимбал, критска лира и бугарске гајде очекују публику у десетом издању најуспешнијег пројекта Оркестра народне музике БНР..