Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Странџанска певачица Магдалена Тодорова Карамитева за Радио Бугарску:

Бугарске народне песме су непреводиве, али их свет сматра магичним

Фотографија: Facebook/TRAYANAFOLK

Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре, преточила у песму.

И сама Магдалена небројено пута пубику је одушевила аутентичним извођењем фолклорних песама, топлим гласом и порукама које преноси са сцене.


Магдалена Тодорова Карамитева завршила је музичку школу у Котелу, где је учила народно певање, а потом је дипломирала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. За себе каже да се певањем бави од детињства, а сада су народне песме део њене свакодневнице у Бечу, где живи преко 20 година.

„Рођена сам у граду Поморију и тамо се слуша и музика из региона Странџе, али и из Тракије и Добруџе. Желела сам да се бавим народном музиком, то је био мој сан. Још док сам студирала на Музичкој академији у Пловдиву родила се идеја да са колегама и пријатељима направим соло албум. И мој супруг Димитар Карамитев је у то време био студент и кавалџија. Међутим, након што смо дипломирали, наша породица је морала да се заокупи животним проблемима, тако да су наше каријере стављене у други план. Дипломирали смо 2000. године и након тога смо отишли ​​у Аустрију, прво мој муж, а касније и ја са нашим првим детом Маријом.“


Беч је град музике, али не пружа много могућности за наступе певача фолклорне музике попут Магдалене Карамитеве. Бугарске народне песме не могу се представити немачкој публици у преводу и то је граница која се не може превазићи, чак ни уз велики таленат и труд извођача. Ипак, певачица из региона Странџе имала је низ наступа у Бечу на којима је изводила бугарске песме. Учествовала је на концертима са другим извођачима и у позоришним представама, представљајући Бугарску страној публици.

Бугарска заједница у Бечу добро познаје Магдалену и Димитра Карамитева, јер редовно учествују на званичним скуповима Бугара у Аустрији. Ово двоје музичара кажу да поздрављају сваки позив за концерт из домовине, али са тугом додају да су већ прошли врхунац своје музичке каријере, а да бугарска публика није имала прилику да их види на сцени. Недавно су учествовали на концерту „Музика у портретима” у организацији Бугарског националног радија, на којем су били солисти и наступили заједно са Оркестром народне музике БНР:


„Веома смо захвални на овом позиву, на пажњи, поверењу и прилици да будемо на истој сцени заједно са професионалцима какви су музичари из Оркестра народне музике БНР. Неки од њих су наши пријатељи још из музичке школе у ​​Котелу. Када останем сама, у глави ми засвира нека мелодија коју онда запевам наглас. Музика је заиста нешто прелепо.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook/TRAYANAFOLK, Facebook/BNR.FolkOrchestra



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Орлин Горанов турнејом обележава 50 година „магије” на сцени

Миљеник многих генерација, вечити шармер баршунастог гласа, Орлин Горанов, турнејом обележава „50 година магије” на сцени. Први у низу концерата биће одржан вечерас у Пловдиву, након чега ће уследити још пет у већим бугарским градовима, а велико финале..

објављено 26.6.24. 10.15

„Невероватна питања“… Стефан Валдобрев и „Дежурни осумњичени“ крећу на турнеју

Врело лето очекује Стефана Валдобрева и „Дежурне осумњичене” који 27. јуна из Русеа крећу на своју бугарску турнеју на којој ће представити нови албум „Невероватна питања" чијих 11 композиција носе наслове који нас наводе на невероватна питања...

објављено 25.6.24. 10.15

Ивањдан – празник коме је својевремено и рок бенд „Штурците“ посветио песму

Бугарска православна црква данас обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, а према народном веровању, овај дан је посвећен биљу, које управо тада има најснажнију лековиту моћ. Празник је код нас познат као Ивањдан, а ритуал везан за..

објављено 24.6.24. 10.45