За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да је тада животе изгубило између 1.400 и 1.500 људи. Крвави исход овог устанка убрзо је одјекнуо у Европи и остатку света, пробудивши савест познатих личности попут Гарибалдија, Виктора Игоа, Дарвина, Јануаријуса Мекгахана и многих других који су најоштрије осудили зверства освајача што је довело до тога да свет први пут проговори о Батаку. Ако прошетате Спомен-алејом у центру града, видећете споменике подигнуте у част жртава овог масакра.
А имена неких од жртава исписана су на посебном зиду у Историјском музеју. У старој цркви Свете Недеље, у којој су страдале хиљаде жена и деце, налази се костурница, на чијим се зидовима и данас виде трагови непријатељских метака.
Али Батак не задивљује само својом трагичном прошлошћу, већ и величанственом природом Родопских планина. „Имамо неколико језера, богатство шума, биљног и животињског света. А према истраживању које је спровела НАСА, најчистији ваздух на планети дишемо управо овде“, рекла је за Радио Бугарску Теодора Пејчинова, директорка градског Историјског музеја.
„Батак нуди како могућности за културни тако и за бициклистички, фото и ловни туризам. Туристи на располагању имају и планинске стазе за ендуро, односно спуст мотоциклом, као и руте за теренску вожњу. Располажемо камповима са местима за камп приколице, који су опремљени струјом, интернетом и свиме што вам је потребно, а веома су популарни код страних туриста. Подручје нуди одличне могућности за риболов. Усудила бих се рећи да у Батаку развијамо целогодишњи туризам. Посетиоцима су на располагању наше бројне гостинске куће, хотели и ресторани смештени на обалама језера.“
Планински град забележио је значајан раст туриста у последње две године. „Имали смо пад током пандемије ковида, али смо се прошлог лета вратили на нивое броја посета из рекордне 2019. године, а сада чак бележимо и пораст у односу на исти период“, каже Теодора Пејчинова.
Родопи не нуде само контакт са нетакнутом природом, већ и ... неодољива домаћа искушења за непце. А која су то јела, специфична за Батак, у којима гости могу да уживају:
„Један од специјалитета које нудимо нашим гостима су јединствене баташке мекике (флонге) са нечим што ми зовемо слатком од зоница или слатком од брусница“, објашњава Теодора Пејчинова. „Ово је веома интересантно јело, слично бухтлама, са слатком од шумских јагода и боровница, али га на локалном дијалкету тако зовемо. Јела типична за Батак су и зељаница – пита са спанаћем или блитвом, пиштел са капицама – свињске ногице са пасуљем и др. Баташки суџук такође је атрактивно јело. Једе се зими када се, средином јануара, одржава и наш Празник баташког суџука који посећују многобројни туристи. Батак има богат културни календар који у град и регион доводи бројне посетиоце.“
Мноштво сеновитих стаза у околини Батака мами туристе да истраже тајне кутке Родопских планина. Једна од њих води до импресивних Фотинских водопада. До три водене каскаде стиже се из села Фотиново након отприлике 20 минута хода уз Фотинску реку. У околини села „разбацано” је пет прелепих римских мостова, сазнајемо од Теодоре.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Општина Батак, БГНЕС, visitbatak.bg, Историјски музеј – Батак
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...