Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска има традицију у високом образовању на француском језику

Француски језик је важан фактор за пословне контакте и инвестиције

Фотографија: FB/auf.bulgarie

Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније.

Једна од основних вредности франкофоне заједнице је образовање, а посебно академско образовање. С тим у вези је пре више од 60 година основана Универзитетска агенција франкофоније (Agence universitaire de la Francophonie/AUF/). Она је и данас једно од најзначајнијих удружења високошколских и истраживачких установа у свету које окупља преко 1.000 институција у скоро 120 земаља. Једанаест бугарских универзитета чланови су ове Агенције, а међу члановима је и Бугарска академија наука (БАН).

Тако институционална франкофонија у Бугарску улази већ на почетку транзиције земље ка демократији, а ове године навршава се 20 година од оснивања Националне канцеларије Универзитетске агенције франкофоније у Бугарској. Њено седиште се данас налази у просторијама Софијског универзитета "Св. Климент Охридски".


"Још почетком 90. година минулог века, пре уласка AUF, у Бугарској се отварају први франкофони универзитетски програми. Најстарији датира из 1992. године – биохемијски инжењеринг, на тадашњем Хемијско-технолошком и металуршком универзитету", објашњава у интервјуу Радио Бугарској Петар Тупарев, руководилац Националне канцеларије Универзитетске агенције франкофоније:

Петар Тупарев

"Кроз њега се и дан данас школују висококвалификовани инжењери. Обука је 100% на француском језику, а студентистичу дипломе које су акредитоване од стране француске Комисије за инжењерске дипломе. Ове дипломе су у потпуности еквивалентне документу који имају студенти у Француској. Ово је први пример могућности за студирање на француском језику на бугарским универзитетима. Одмах после тог програма и Технички универзитет у Софији отвара студијски програм информатике и електротехнике, који је такође, након озбиљне процене квалитета образовања, акредитован од ове престижне институције. То омогућава дипломцима да раде било где у Европи и свету. На овим програмима студирају и страни студенти, али они нису из региона, већ из земаља Магреба, Туниса, Алжира, а има и оних из подсахарске Африке. Наш циљ је да бугарски ученици гимназија страних језика наставе да развијају свој француски језик и да се развијају као франкофони у Бугарској. А кроз промовисање универзитетских програма желимо да им покажемо да им француски језик може бити од користи и по завршетку школе".

Програми на француском језику код нас не покривају све дисциплине и области знања –фокусирани сууглавном на егзактне науке, хуманистичке науке, а неки од њих су везани за економију и привредни менаџмент /на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски"/, за политичке науке и међународне односе /на Новом бугарском универзитету/. Постоје и чисто филолошки програми и примењена лингвистика, који су заступљени на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски", Универзитету у Великом Трнову и Новом бугарском универзитету.


Осим на нивоу институција, промовисање франкофоне заједнице у нашој земљи се одвија и на нивоу привреде. "Француске компаније много улажу у образовање и везу између образовања и индустрије. Уз њихову подршку постоје специјализована одељења у средњим школама, а сарађују и са универзитетима", каже Весела Тодорова-Мозетиг, директор Француско-бугарске трговинско-индустријске коморе. Организација окупља 300 компанија, од којих су половина француске, а осталу половину чине бугарске компаније, које су заинтересоване за развој односа са Француском.

Весела Тодорова-Мозетиг

"Мисија Бугарско-француске коморе је да промовишемо Бугарску као дестинацију за инвестиције, да информишемо француске компаније о могућностима које могу да пронађу овде. Много радимо на представљању Бугарске у Француској а наш циљ је да повећамо француско присуство. С друге стране, француске компаније које се свакодневно распитују о бугарском тржишту или пак желе да послују овде, траже кадар који говори француски јеуик, који носи француску пословну културу.

Преко 60% француских инвестиција у нашој земљи је углавном у области индустрије – у изградњи авиона, производњи моторних уља, производњи прекидача – у питању су високе технологије, високо роботизоване, тесно повезане са науком. Има и компанија које послују у области агротехнологије, као и оних које врше генетска истраживања у нашој земљи. И све то зато што имамо добар бугарски кадар".

Међу компанијама које долазе у Бугарску су глобални лидери чији се производи продају на свим тржиштима. "Они међу Бугарима траже средњи и високи менаџмент. Таква је филозофија Француза – да локални људи најбоље знају да управљају особљем и активностима на родном тлу", објашњава Весела Тодорова-Мозетиг. Према њеним речима, "Бугарска има јединствен систем од 18 гимназија страних језика широм земље, које су изузетан први корак ка језику".


Фотографије: FB/auf.bulgarie, FB/ccifrancebulgarie

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05

У Старој Загори почели да шаљу писма Деда Мразу

Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..

објављено 16.11.24. 09.15