Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изложба у Софији представља древне „господаре соли“ из Провадије

Фотографија: naim.bg

У Софији ће бити представљена изложба „Господари соли: Провадија – Солана 5600 – 4350 п.н.е.“. Привремена поставка биће званично отворена 11. јуна у Националном археолошком институту и Музеју БАН (НАИМ-БАН).

Изложба је посвећена обележавању 20. годишњице археолошког истраживања најстаријег праисторијског налазишта соли и урбаног центра Провадија – Солана, као и 155. годишњице оснивања Бугарске академије наука, истиче тим музеја.

Према мишљењу научника, настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30