Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

2. јуна 1876, у јеку борбе за националну независност, Бугарска губи једног од својих најзначајнијих хероја – Христа Ботева

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков
Фотографија: Тома Хитров

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске, оцртавају једну ширу слику догађаја, која надилази тумачење историје коју учимо у школи.

Брод „Радецки”

Да ли сте знали да су по сећањима Димитра Горова, које је забележио Захари Стојанов, само карте прве групе четника, састављене од 40-ак људи који су се 16. маја 1876. године, заједно са песником и револуционаром Христом Ботевим у Ђурђеву укрцали на брод „Радецки“, коштале 650 златних франака, што је у то време било довољно за капитал мањег предузећа. Карта за трећу класу за сваког укрцаног четника – 195 људи прерушених у баштоване који путују у Србију – коштала је колико и модерна пушка. 

Заузимање брода Радецки, гравура

Новац за оружје, што такође није био безначајан износ, обезбедила је Бугарско хуманистичко друштво које је деловало у Букурешту од августа 1875. до јула 1876. године. Формално је основано ради прикупљања средстава за устанак у Босни и Херцеговини. Његов наследник је Бугарско централно добротворно друштво.

Искрцавање Ботевљеве чете у Козлодују – сликар Димитар Гјуџенов

Овим, како бисмо их данас назвали „невладиним организацијама“, формално руководи Кирјак Цанков – члан тада угашеног Бугарског револуционарног централног комитета (БРЦК) у Букурешту. У стварности, међутим, обе организације предводи руски дипломата Владимир Јонин који одлази у Влашку као изасланик руских „Словенских комитета“. У пракси, „Словенски комитети“ играју водећу улогу у руској спољној политици према Србији и Бугарској у вези са источним питањем – како ће бити подељено наслеђе Отоманског царства на Балкану. Изјавили су да ће подржати образовање и цркву у Србији и Бугарској. У стварности, у условима руске аутократије, они су инструмент који руској дипломатији омогућава да води хибридну пропаганду и оружане акције на Балкану.

Поставља се питање зашто су 1875. године „Словенски комитети“ одбили да Христу Ботеву и БРЦК на чијем челу се налазио пруже финансијску подршку и оружје за организовање устанка у Старој Загори, али су неколико месеци касније стали иза Априлског устанка?

Комитети и њихове филијале у Влашкој контролисали су рад ђурђевског комитета, који припрема Априлски устанак да би потом био распуштен крајем 1875. године. Преко својих филијала „Словенски комитети“ су с друге стране Дунава преузели координацију чета које је требало да из Влашке и Србије уђу у Бугарску, како би потпомогле устанак против османске власти.

Гушење устанка у Босни и Херцеговини, гравура

Шта се десило? Русија и Аустроугарска су током 1875. године активно потпомагале устанк у Босни и Херцеговини. Беч и Санкт Петербург су се договорили да устанак постане повод за сазивање међународне конференције на којој ће се одлучивати о источном питању. Ако прочитате ватрене политичке чланке Христа Ботева у револуционарној штампи, видећете како се активисти БРЦК плаше да ће Бугарска пропустити тренутак за устанак и покретање питања свог ослобођења. БРЦК доноси одлуку да организује такав устанак. У августу и септембру 1875. године Ботев одлази у Кишињев и Одесу да тражи новац и оружје. 

Иван Аксаков, правник и публициста, председник Словенских комитета од 1875. до 1878. године.Али „Словенски комитети“ и бугарска емиграција која је под њиховом контролом у Русију се враћају празних руку. Русија је у то време поштовала уговоре са Аустроугарском и није желела да дође до побуне Бугара. Али устанак у Босни и Херцеговини је утихнуо без резултата. Отоманско царство које ужива подршку Британије одбија да сазове конференцију за промену статуса кво у балканским земљама. Санкт Петербург осећа да има одрешене руке и полаже наде у Бугаре. Христо Ботев из више разлога не учествује у раду ђурђевског комитета, али се спрема да се придружи четама које је требало да пређу преко Дунава. Крајем априла и почетком маја 1876. године Ботев поново одлази у Кишињев и Одесу где је дочекан срдачно, а такође добија и средства. Будућој Ботевљевој чети „Бугарско хуманистичко друштво“ придружиће своју добро финансирану и наоружану групу, која је спремана за прелазак у Бугарску – чету „Свети Георги“.

Бугари у својој историји имају и такве срећне моменте када се њихови национални интереси успешно уклапају у велику међународну политику и испливавају изнад противречности великих сила. Најграндиознији такав успех је подвиг Априлског устанка, који је плаћен жртвовањем револуционара какви су Христо Ботев и сви учесници устанка. Догађаји из 1876. године биће покретач бугарског ослобођења и довести до васкрсења бугарске државе.


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05