Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске, оцртавају једну ширу слику догађаја, која надилази тумачење историје коју учимо у школи.
Да ли сте знали да су по сећањима Димитра Горова, које је забележио Захари Стојанов, само карте прве групе четника, састављене од 40-ак људи који су се 16. маја 1876. године, заједно са песником и револуционаром Христом Ботевим у Ђурђеву укрцали на брод „Радецки“, коштале 650 златних франака, што је у то време било довољно за капитал мањег предузећа. Карта за трећу класу за сваког укрцаног четника – 195 људи прерушених у баштоване који путују у Србију – коштала је колико и модерна пушка.
Новац за оружје, што такође није био безначајан износ, обезбедила је Бугарско хуманистичко друштво које је деловало у Букурешту од августа 1875. до јула 1876. године. Формално је основано ради прикупљања средстава за устанак у Босни и Херцеговини. Његов наследник је Бугарско централно добротворно друштво.
Овим, како бисмо их данас назвали „невладиним организацијама“, формално руководи Кирјак Цанков – члан тада угашеног Бугарског револуционарног централног комитета (БРЦК) у Букурешту. У стварности, међутим, обе организације предводи руски дипломата Владимир Јонин који одлази у Влашку као изасланик руских „Словенских комитета“. У пракси, „Словенски комитети“ играју водећу улогу у руској спољној политици према Србији и Бугарској у вези са источним питањем – како ће бити подељено наслеђе Отоманског царства на Балкану. Изјавили су да ће подржати образовање и цркву у Србији и Бугарској. У стварности, у условима руске аутократије, они су инструмент који руској дипломатији омогућава да води хибридну пропаганду и оружане акције на Балкану.
Поставља се питање зашто су 1875. године „Словенски комитети“ одбили да Христу Ботеву и БРЦК на чијем челу се налазио пруже финансијску подршку и оружје за организовање устанка у Старој Загори, али су неколико месеци касније стали иза Априлског устанка?
Комитети и њихове филијале у Влашкој контролисали су рад ђурђевског комитета, који припрема Априлски устанак да би потом био распуштен крајем 1875. године. Преко својих филијала „Словенски комитети“ су с друге стране Дунава преузели координацију чета које је требало да из Влашке и Србије уђу у Бугарску, како би потпомогле устанак против османске власти.
Шта се десило? Русија и Аустроугарска су током 1875. године активно потпомагале устанк у Босни и Херцеговини. Беч и Санкт Петербург су се договорили да устанак постане повод за сазивање међународне конференције на којој ће се одлучивати о источном питању. Ако прочитате ватрене политичке чланке Христа Ботева у револуционарној штампи, видећете како се активисти БРЦК плаше да ће Бугарска пропустити тренутак за устанак и покретање питања свог ослобођења. БРЦК доноси одлуку да организује такав устанак. У августу и септембру 1875. године Ботев одлази у Кишињев и Одесу да тражи новац и оружје.
Али „Словенски комитети“ и бугарска емиграција која је под њиховом контролом у Русију се враћају празних руку. Русија је у то време поштовала уговоре са Аустроугарском и није желела да дође до побуне Бугара. Али устанак у Босни и Херцеговини је утихнуо без резултата. Отоманско царство које ужива подршку Британије одбија да сазове конференцију за промену статуса кво у балканским земљама. Санкт Петербург осећа да има одрешене руке и полаже наде у Бугаре. Христо Ботев из више разлога не учествује у раду ђурђевског комитета, али се спрема да се придружи четама које је требало да пређу преко Дунава. Крајем априла и почетком маја 1876. године Ботев поново одлази у Кишињев и Одесу где је дочекан срдачно, а такође добија и средства. Будућој Ботевљевој чети „Бугарско хуманистичко друштво“ придружиће своју добро финансирану и наоружану групу, која је спремана за прелазак у Бугарску – чету „Свети Георги“.
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према..
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над..
Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који..