Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У априлу су Бугари највише путовали на Балкан

Бугарску су у том периоду посећивали углавном Турци, Румуни и Грци, а наши људи су путовали пре свега у Турску, Грчку и Румунију

Фотографија: БТА

У априлу је број путовања Бугара у иностранство износио 707,900 или за 4,9% више него у априлу 2023. године. Највише их је посетило Турску – 195.000, Грчку – 149.000, Румунију -58.300, Србију – 54.600, Немачку – 34.800, Северну Македонију – 32.500.

38,2% путовања било је у туристичке сврхе, пословно је путовало 21,8% Бугара, док 40% није навело сврху свог путовања.

У априлу је број посета страних туриста Бугарској достигао 793.300. Транзитних путовања је 35,6% или 282.600 од укупног броја посета страних држављана нашој земљи. Удео грађана ЕУ који су посетили Бугарску износи 48,7% од укупног броја страних туриста или 386.300. Највећи је проценат гостију из Румуније – 44,1% и Грчке – 29,5%.

Међу земљама ван ЕУ највише гостију било је из Турске – 168.600 или 51,1% од укупног броја посета држављана трећих земаља.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10