Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне седмице. Црква га слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Најкарактеристичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице.
У рану зору тога дана девојке одевене у шарене народне ношње – лазарице, беру цвеће да би исплеле венце за наредни дан – Цвети. Потом иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, женидба, здравље и плодност. Када улазе у нечију кућу лазарице певају песме сваком члану домаћинства а домаћин им даје ситне дарове. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Био је обичај да на Лазареву суботу момци запросе своју драгану.
И дан данас Лазаревден доноси пролећно расположење и један је од жељно ишчекиваних празника у селима и градовима.
Фотографије: БГНЕСОве године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....
И ове године, 20. јануара, на дан када славимо Светог Јефтимија Трновског, последњег патријарха Другог бугарског царства, Софијска света Митрополија и софијски храм Светих Седмочисленика организују литију. По традицији, литија ће након Свете..