Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност између држава чланица у случају прилива миграната и једнак третман тражилаца азила на спољним границама.

„Деловали смо и постигли резултат по питању једне од главних брига Европљана, ово је историјски дан за Европу“, рекла је председница Европског парламента Роберта Мецола након гласања.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је изјавила:

„Миграције су европски изазов, коме је потребно европско решење – ефикасно и истовремено правично и чврсто. А управо то нам омогућава нови Пакт о миграцијама и азилу. Он успоставља праву равнотежу између строгих правила против злоупотребе система и бриге о најугроженијима. Ми ћемо одлучити ко ће доћи у Европску унију и под којим околностима. Не кријумчари.“

Пакт је усвојен упркос противљењу екстремне левице и деснице. Њима се посебно обратио белгијски премијер Александер де Кро, чија земља тренутно председава ЕУ:

„Блокирање овог гласања значи да се слажете са статусом кво, а ја мислим да то није добро. Према статусу кво, неке земље имају проблема са управљањем мигрантским токовима. Видимо да су људи предмет криминалних активности кријумчара. Надам се да се нико неће сложити са статусом кво. И да, то је компромис, али онај који га прекида.“

Међутим, Пакт, који ће на снагу ступити за две године, подржава већина европосланика из три највеће странке у Европском парламенту. Андреј Ковачев из Европске народне партије (ЕНП):

„Много боље него претходна ситуација са Даблинским споразумом. Постоји више могућности за солидарност, а нарочито за мобилизацију европских фондова за заштиту спољних граница. Ми ћемо, наравно, захтевати и утростручење расположивог особља ФРОНТЕКС-а. Требало би да мигранти преступници буду регистровани у бази података „Еуродак”, али ће државе чланице одлучивати о томе да ли ће они који имају кривични досије изгубити право на азил у ЕУ и бити враћени у земље порекла. Такође треба наставити политику склапања споразума са земљама око ЕУ, као што је то урађено са Тунисом. Тренутно се на томе ради са Мауританијом. Исто тако, ако је могуће, пунктове за подношење захтева за избеглички статус потребно је изместити ван ЕУ. Процедуре се усклађују са сада усвојеним законским изменама Пакта, тако да на подручју целе ЕУ постоје јединствене, брзе и ефикасне процедуре одлучивања о томе да ли неко има право да остане у ЕУ и добије привремену заштиту. Имаћемо прилику да добијемо више европских средстава за заштиту границе, мислим на заштиту, укљ. и инсталације дуж границе, не само изградњу, већ и одржавање таквих заштитних инсталација дуж бугарско-турске границе, која је спољна граница за ЕУ.“

Елена Јончева из Прогресивног савеза социјалиста и демократа:

„Ја сам председник посланичке групе која координира све те преговоре са Саветом. Први пут смо успели да постигнемо неку врсту компромиса. Мислим да смо успех, пре свега, постигли за земље које су на првој линији и спољна су граница ЕУ – Бугарску, Грчку, Шпанију, Италију. Шта се данас дешава у овој фази? ЕУ практично представља место где сви могу да уђу без питања. Није јасно из којих земаља долази већина особа које улазе илегално. Није јасно да ли оне представљају ризик по националну и европску безбедност, да ли припадају некој криминалној структури или терористичким организацијама. Нејасно је да ли беже од војног сукоба или једноставно дају информацију да долазе из подручја где се одвијају борбена дејства. Још једна ствар која је веома важна је да до овог тренутка, као и у наредне две године, радимо по Даблинском споразуму, који је крајње неправедан према земљама на првој линији. Односно, ми сносимо цео терет у Бугарској и нема прерасподеле ове одговорности између држава чланица. Нова законска регулатива промениће све. Ради се о законском пакету који ће заиста променити ову ситуацију. То није идеалан предлог закона, али је изузетно важан правац који ће променити динамику ове илегалне миграције јер ћемо моћи да је ограничимо. У овој фази изузетно је тешко у треће земље вратити људе који се налазе на листи особа које могу представљати претњу националној и европској безбедности. Усвајањем нове законске регулативе овај процес постаје знатно бржи, а уз то постоји и специјални механизма захваљујући којем ће све особе које долазе из тзв. „сигурних земаља“, односно, које долазе, на пример, из Марока, Египта или било ко са те листе, пуно лакше бити враћене назад у много краћем року.“

Илхан Кучук из „Обновимо Европу“:

„После свих покушаја, европске институције су успеле да коначно нађу европско решење. Супротно значи да свака држава одвојено ради са Европском комисијом. То је била апсолутна самовоља. Сада постоје правила која неће функционисати онако како сви замишљамо, али постоји европско решење – боља контрола спољних граница, а Бугарској је овакав приступ потребан. Јер за само 9 месеци забележено је 130 хиљада покушаја илегалног преласка бугарско-турске границе – ово су подаци бугарске Граничне полиције. Процес је убрзан, провера миграната биће извршавана у року од седам дана. Треће, постоји солидарна расподела, с једне стране, у замену за плаћање, с друге – у замену за економске миграције унутар ЕУ. Јасни су стубови и покушај да се нађе европско решење које свима одговара.“

Какве ће конкртене промене Пакт о миграцијама и азилу донети за Бугарску, прво је питање које смо поставили Антону Златанову, директору Граничне полиције:

„Требало би да осигура праведније услове за земље које су на првој линији, каква је наша, и да обезбеди већу солидарност свих држава чланица ЕУ.“

Који су наши главни проблеми у овом тренутку, можемо ли их укратко набројати и шта можемо очекивати од ЕУ у смислу помоћи?

„Од ЕУ добијамо прилично велику помоћ у свим сегментима, а званичници су изашли у сусрет нашем захтеву да капацитет запослених на бугарско-турској граници буде утростручен. Колеге су већ тамо, заједно са нама раде у мешовитим патролама, добијамо финансијску помоћ из разних европских фондова. Завршили смо јавну набавку за 360 теренских возила, која би већ следећег месеца требало да почну да пристижу у серијама и без којих нећемо моћи да заштитимо нашу границу. Захваљујући овој помоћи моћи ћемо да се наоружамо опремом, односно теренским возилима за неравни планински терен на нашој граници и да будемо мобилни, како бисмо могли у већој мери спречити нарушавање границе. Доста финансијских средстава добијамо и за техничку изградњу границе са Турском, односно овог дела, тзв. „паметне границе“ која је дуги низ година није била обезбеђена сензорским линијама и видео-надзором, сада завршавамо процес, јавна набавка је објављена на сајту Агенције за јавне набавке и надамо се да ће бити завршена у најкраћем могућем року, да ће бити изабран извођач и да ће почети њена изградња.“

Да ли последњих месеци на неком од наших граничних прелаза постоји снажан мигрантски притисак?

„Јесен и зима су најмирнији периоди већ дуги низ година. Ово је резултат скупа мера – пре свега, наших сопствених, а такође и оних које смо предузели у сарадњи са турским властима. Имамо неколико критерија помоћу којих анализирамо ситуацију. Један од њих тиче се спречених покушаја. Међутим, други главни критериј за нас представљају они који су ухапшени у унутрашњости земље, односно мигранти који су заједно са кријумчарима успели да избегну све мере које подузимамо на самој граничној линији и да некако стигну до унутрашњост или до излаза и ту бележимо значајан пад – скоро 5 пута у односу на исти период прошле године. Упоређујемо их по годишњим добима. Очекујемо, наравно, да ће се са приближавањем пролећа и лета мигрантски притисак појачати. Изузетно је важно да се не појављују новински наслови да је овај притисак заустављен, он у извесној мери јесте обуздан, под контролом је, тренутно су нивои много нижи него у периоду 2022-2023. године. Нивои су вишеструко нижи, што је критериј нашег рада и тај критериј је добар. Према свим статистикама смо добро, колеге које годинама раде на граници сматрају да је тренутно изузетно мирно, али, наравно, када се шири такво мишљење и када питате људи који тамо живе, они причају старе приче, из најтежих времена. Тренутно није тако. Сада је мирно и надамо се да ће тако и остати. Доћи ће до повећања притиска, али се надамо и дајемо све од себе да он буде много мањи него прошле и претпрошле године.“

А какве су могућности да се убрза реакција на овај притисак?

„Опет кажем, ради се о скупу мера. На првом месту, потребно је побољшати наше техничко стање помоћу возила, видео-камера, остале опреме, термо камера итд. Ово је једна од мера на чијем спровођењу радимо убрзано. Друго, неопходна је боља организација снага на граници. На трећем месту, наша сарадња са турским властима треба да се настави на овако високом и блиском нивоу. Четврта ствар, која је такође веома важна и коју често наглашавам, јесте сузбијање и истрага организованих криминалних група кријумчара. Последњих месеци и гранична полиција и Главна дирекција за борбу против организованог криминала неутралисале су већи број таквих група. Сваки пут када ухапсимо групу која се бави кријумчарењем миграната, њени чланови проведу одређен број месеци у затвору, буду осуђени и група престаје да постоји. За последњу групу коју смо разбили у области Бургас, односно која је тамо деловала, само у време хапшења њених чланова имали смо податке да су превезли 30 група миграната. Свакако, у току преткривичног поступка се испостави да је ових група много више. Односно, када разбијемо такву групу, она престаје да превози мигранте преко границе. Тамо увелико појачавамо своју активност и ове године ћемо имати доста добре резултате.“

Можемо ли да објаснимо разлику између енглеских речи push back и prevented attempt у вези са третманом миграната?

„Најлакше је када то прикажемо на екрану. Имамо такве клипове који јасно показују шта су prevented attempts – покушавају да пређу, да пресеку ограду или да је прескоче. Ми их на неки начин приметимо – било путем видео-надзора било захваљујући патроли која се налази у близини. Наше патроле одлазе тамо и уопште не дозвољавају њихов прелазак. Односно, када виде наше патроле, одустају од преласка границе, пошто ће бити ухапшени. То су prevented attempts. Рush back би било када бисмо их ухапсили негде у унутрашњости земље и противзаконито их вратили у другу земљу, што ми не радимо.“

То јест, њихова права се не крше, зар не?

„Наравно да не. Имали смо преко 400 ненајављених посета невладиних организација и Одбора за људска права, тако да смо потпуно отворени у вези с тим, избегличким центрима управља Државна агенција за избеглице, ова питања би требало упутити њима. Ради се потпуно транспарентно, а помоћ невладиних организација никада није одбијена.“

Превод: Свјетлана Шатрић