Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Цвети и њени „срећни“ биволи расе бугарска мурра

9
Фотографија: Цветелина Неткова

Она је лепа, витка, млада и образована. Поседује све квалитете који су потребни да би била веома успешна на модној писти или у рекламном бизнису. Међутим, она је, на изненађење свих, одлучила да се бави узгојем... бивола на селу. Цветелина Неткова је с одличним успехом завршила два факултета – поред економије, похађала је и студије из области IT технологија. Супротно очекивањима, међутим, млада жена је решила да настави традицију коју је започела њена породица – узгој крава на породичној фарми у селу Долна Липница код Великог Трнова, средишња Бугарска. С тим што је уместо крава Цвети одлучила да се упусти у нови изазов – узгој бивола. У те сврхе набавила је једну биволицу са два младунчета расе бугарска мурра.

Данас, скоро деценију касније, успешна и лепа Цвети је поносна власница крда од 49 грла. У поређењу с кравама, представници ове расе лакше сваре грубљу сточну храну, отпорнији су на болести, живе дуже и млеко им је квалитетније, сазнајемо од њихове власнице. Осим тога, биволи су „осетљивији“ него што су то краве и везују се за људе који брину о њима. „Моја миљеница је Чудомира – прва принова на нашој фарми. Паметнија је од пса!“, тврди Цвети. Како би повећала своје стадо, млада фармерка рачуна на вештачку оплодњу. Циљ је да максимално сачува генетске квалитете расе бугарска мурра.

„Биволи у Бугарској су знатно малобројнији од других врста говеда, као што су краве, на пример. А идеја вештачке оплодње и селекције је да користимо генетику некадашњих квалитетних бивола. У Бугарску се, међутим, већ неколико година не увози „свежа крв“, јер једини начин за селекцију и освежавање ове расе, у циљу побољшања неких ослабљених особина, јесте увоз из Индије. Управо због тога се на веома малом броју домаћих фарми врши вештачка оплодња. У ствари, бугарска мура је добијена укрштањем индијске мурре и домаћег бивола – то је медитеранска раса коју су наше прабаке чувале.“

Цвети и њен супруг сами брину о 49 бивола. Велик део зарађеног новца улажу у побољшање инфраструктуре на фарми како би њихове бугарске мурре уживале у бољим условима и давале више млека.

„Регистровали смо се у складу с Уредбом 26, која нам омогућава да млеко физичким лицима продајемо директно са фарме. Дође, на пример, човек са села и сасвим легално купи од нас 10 или 20 литара свежег бивољег млека. Тако смо за нешто више од две године изградили велику мрежу задовољних клијената, а млеко нам је резервисано по 10-15 дана унапред. На овај начин продајем апсолутно све што смо произвели. Пре тога смо радили са млекарама. Међутим, с једне стране имамо ниске откупне цене, а с друге – тржиште није сигурно. Фарме су мале и млекарама се не исплати да скупљају сировину обилазећи мала места. Стога смо били приморани да потражимо другу опцију. И она је испала успешна. И данас своје производе продајемо директно људима из Долне Липнице и околних места. И конкуренција је мала – осим једне мале фарме, сличне нашој, у овом крају нема других.“

Данас Цвети кроји планове да отвори малу млекару за производњу бивољег киселог млека, сира и других еколошки чистих млечних производа.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Прочитајте још:

Фотографије: Цветелина Неткова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Демографска криза у Бугарској кочи раст БДП-а

Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..

објављено 25.10.24. 13.25

На прагу нових избора, стручне прогнозе о финансијској политици државе и Нацрту државног буџета за 2025.

Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..

објављено 25.10.24. 12.15

Враца постаје центар за енергетски развој и нове науке

Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..

објављено 24.10.24. 15.42