Најамбициознији закони о заштити животне средине, програм испоруке вакцине против корона вируса, категорична подршка Украјини и чврст тон према Кини. Овако би се у најкраћим цртама могао сумирати први мандат председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Она је уједно и кандидат који ће Европску комисију највероватније водити и у наредних пет година.
Брегзит, пандемија коронавируса и рат у Украјини највећи су изазови са којима се Урсула фон дер Лајен суочила током свог првог мандата. И уместо да сада, када је навршила 65 година, оде у пензију, она жели да у другом мандату доврши оно што је започела.
„Ми се залажемо за Европску унију, за Украјину и за владавину права. У наредних пет година морамо да повећамо своје индустријске одбрамбене капацитете. Европа мора да троши више, Европа мора да троши боље, Европа мора да троши на Европу. У последњих пет година, заједно смо урадили много правих ствари, а постигнути резултати то показују. Европа је задржала своју позицију у најтежим околностима и поставила темеље за успешну будућност. Сада се морамо фокусирати на пуну концентрацију и јединство. Зато се кандидујем за наредни мандат на челу Европске комисије.“
Урсула фон дер Лајен, коју је часопис Форбс у последње две године прогласио за најмоћнију жену на свету, суочава се, међутим, са новим изазовима, док бројна друга питања остају нерешена, посебно реструктурирање европске одбране и првазилажеење рата у Украјини.
„Заједно смо постигли пакт о миграцијама и азилу. Ојачали смо европске границе и настављамо да то чинимо. Испунили смо своје међународне обавезе. Радили смо то у прошлости, чинимо то данас и чинићемо то и у будућности. Ми, Европљани, ћемо одлучити ко ће доћи у Европску унију и под којим околностима. Не кријумчари.“
Неки посланици Европског парламента који нису чланови „породице” десног центра Урсуле фон дер Лајен – Европске народне партије – заузимају њену страну, док други нису задовољни њеним радом. Ево шта мисле европосланици Мартин Шијдерван, који је члан Левице, и Алис Кунке, члан Зелене странке:
„Она је шампион у обраћању јавности, способна да каже велике и важне ствари лепим речима и допадљивим фразама, али на крају не испуњава очекивања.“
„Веома је импресионирала мене и остале представнике „Зелених“ из Шведске. Била је снажна и посвећена.“
А према прогнози Кристин Вергер, потпредседнице париске канцеларије Института „Жак Делор“, у наредном саставу Европског парламента неће бити популистичке већине:
„Јасно је да ће три главне традиционалне политичке породице – односно десни центар, социјалисти и либерали заједно, и даље имати већину у Европском парламенту, па макар то било и неколико мандата мање, на рачун либерала. Изборне кампање се кристалишу у недељама које претходе изборима. Мислим да већина грађана још увек не зна да ће почетком јуна бити одржани европски избори, али надам се да ће постепено, у оквиру предизборних кампања, почети да се воде важне дебате. Тако да се надам да ће учешће на изборима бити све веће. Неопходно је да људи током капмање схвате важност европских проблема, јер ми бирамо европске посланике који ће имати власт, који ће утицати, измђу осталог, и на лидере различитих земаља.Учешће на европским изборима је израз грађанства, демократије. Веома је важно да правац Европске уније постављају не само лидери, већ и представници које бирају грађани.“
Истраживач Софија Русак из бриселског Центра за истраживање европске политике (CEPS) верује да ће Фон дер Лајен добити подршку већине европских земаља:
„Верујем да ће Фон дер Лајен лако добити подршку земаља ЕУ, пошто је оне генерално подржавају. На пример, Француска, коју представља председник Макрон. Он ју је предложио 2019. године, па се може рећи да ју је промовисао. И она је „преузела лопту“, и то врло успешно. Макрон, међутим, није сто посто задовољан њоме. Он верује да Фон дер Лајен пречесто гледа у правцу Вашингтона. Тако да ће можда морати да му учини неке уступке. Међутим, по мом мишљењу, он ће је подржати. Друга веома важна одлука биће одлука немачке владе која ће је такође подржати, ако ништа друго, зато што је и она сама Немица.“
Кандидатура Урсуле фон дер Лајен, међутим, неће проћи без оспоравања. Они који су незадовољни њеним радом могли би да изразе своје неодобравање покушавајући да блокирају њен поновни избор:
„Биће јој потребни гласови социјалиста и демократа, па ако запрете да неће гласати за њу, то ће јој створити проблеме. На претходним изборима победила је са 8 гласова, била је то тесна трка. Али овога пута она је водећи кандидат и сада је Парламент опуштенији. Међутим, Урсула фон дер Лајен се не може ослонити само на то. Несумњиво су јој потребни гласови групе социјалиста и демократа. Забринути су због блискости Фон дер Лајен, иако би било претерано рећи да она постоји, са десничарском премијерком Италије Ђорђом Мелони. Социјалисте и демократи су незадовољни што ЕНП подршку за економску и монетарну политику и унутрашње тржиште може тражити не од левице, где се они налазе заједно са „Обновимо Европу“ и „Зеленима“, већ од европских конзервативаца и реформиста или барем неких од њих.“
Одлуку о томе да ли ће Урсула фон дер Лајен остати на функцији донеће лидери европских влада након избора у јуну.
„На крају крајева, вероватно ће добити њихову подршку давањем конкретних обећања о политикама. Тако се ствари обично развијају. После јунских избора за Европски парламент и пре вероватног реизбора у септембру, Фон дер Лајен ће на располагању имати цело лето када ће моћи да гарантује успостављање конкретних политика о различитим питањима како би добила потребне гласове."
Резултате европских избора у јуну карактерисаће доследност и одрживост, сматра Софија Русак из бриселског Центра за проучавање европске политике.
„Европска народна партија ће бити прва политичка снага у наредном Европском парламенту, као што је то случај већ више од 20 година. Она неће изгубити своја места. Према резултатима анкета, ЕНП ће имати око 180 посланика, односно приближно исти број као и сада. Али генерално гледано, равнотежа места у Европском парламенту ће се вероватно померити удесно. Дакле, док ће ЕНП и социјалисти и демократе остати чврсто на првом и другом месту, десничарске странке ЕНП, као што су европски конзервативци и реформисти и Идентитет и демократија, добиће већу подршку.
Како ће то утицати на рад и политику ЕНП?
„То значи да се приликом тражења већине и доношења одлука може десити да ЕНП понекад гледа више удесно него улево. Тренутно се већина одлука доноси консензусом између ЕНП, социјалиста и демократа, „Обнављамо Европу“ и, понекад, „Зелених“, међутим, очекује се да ће ЕНП направити благи помак удесно. После избора ће бити више посланика крајње деснице, а општи програм ће бити конзервативнији. Али ЕНП ће поново бити важан играч у Европском парламенту.“
Процес избора председника Европске комисије је колико сложен, због чега Урсула фон дер Лајен тренутно нема јаке противкандидате, толико и важан, јер ова позиција у себи комбинује постављање приоритета Уније, предлагање прописа, праћење поштовање правила у 27 земаља чланица ЕУ, тражење баланса и компромиса између различитих захтева, а истовремено је и лице Европске уније у свету.
„Уопштено говорећи, најважније је да ће бити постигнут договор између две институције које су повезане са овим процесом – Европског парламента и Европског савета. Наравно, учествоваће и Европска комисија, пошто је реч о томе ко ће бити на њеном челу, али, према оснивачким уговорима, друге две институције су надлежне да одлучују ко ће бити следећи председник ЕК. Практично нема сумње да ће Урсула фон дер Лајен постати следећа председница Европске комисије, јер њену кандидатуру нико не одбија. Чак ни Европски парламент не може да се успротиви, јер је овога пута она водећи кандидат, који ће добити већину у Европском савету и против које Европски парламент ништа не може, све док она поштује процедуру на којој они инсистирају.“
Постоји ли криза лидерства у ЕУ о којој говоре противници Фон дер Лајен?
„Са сигурношћу могу да кажем, не. Напротив, видимо веома снажног председника Европске комисије који карактерише статус Комисије и ефикасно стимулише њен рад. Фон дер Лајен ужива јак ауторитет код других европских институција, као и у остатку света.“
Фотографије: Ројтерс
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..