Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин стартовао са космодрома Бајконур и за сат и 48 минута облетео један круг око Земље, брзином од 27.000 км на час. Тачно 18 година касније, 10. априла 1979. године, Бугарска је постала шеста земља у свету која је послала свог представника у Свемир. Реч је о Георгију Иванову.
Традиционално ова два догађаја су у фокусу специјалног програма Музеја ваздухопловства у селу Крумово, у близини Пловдива. Посетиоци ће имати прилику да погледају посебно приређену изложбу под насловом „Пут до звезда“, посвећену обележавању 45 година од лета првог бугарског космонаута Георгија Иванова који је полетео у Свемир у броду „Сојуз-33“.
Изложба представља и учешће Бугарске у свемирском програму „Интеркосмос“, у оквиру којег је наша земља постала шеста држава која је послала свог космонаута у Свемир и трећа држава која је произвела свемирску храну. Гости музеја ће нешто више сазнати и о истраживачком програму лета и проблемима који су настали у току лета због којих је отказано планирано пристајање на орбитални комплекс „Сољут-6“ и спајање с њим, а брод се превремено вратио на Земљу.
Захваљујући специјалној презентацији, најзнатижељнији посетиоци моћи ће да се упознају са доприносом Бугарске у области свемирских истраживања и технологија, да сазнају каква опрема је коришћена у Свемиру, кад и зашто су бугарски научници почели да истражују јоносферу – део атмосфере у којем се налазе слободни електрони и јони, од којег умногоме зависи живот на нашој планети.
Биће представљене и занимљиве, несвакидашње чињенице везане за лет другог бугарског космонаута Александра Александрова, који је 7. јуна 1988. године полетео у Свемир у броду „Сојуз ТМ-5“, заједно са руском екипом коју су чинили комадант лета Анаталиј Соловјов и инжењер Виктор Савиних. Мало позната чињеница је да је 9 година раније Александар Александров био изабран за „резерву“ за лет Георгија Иванова. „Човек овде, на Земљи, не може да замисли како је бити у Свемиру,“ рекао је својевремено Александар Александров у разговору са Дијаном Цанковом за Радио Бугарску.
“У време првих покушаја лета у Свемир, сматрало се да ће метеорски токови, тешке међугалактичке честице и радијација бити највећа препрека за истраживање Космоса, док се бестежинско стање сматрало рајским стањем у којем лебдиш у ваздуху као птица. Међутим, испоставило се да управо оно не дозвољава свакоме да лети у Свемир, углавном због бројних штетних фактора, који утичу на људски организам.“
Оно што смо постигли је било јединствено за своје време, категоричан је бугарски космонаут. Посада брода „Сојуз ТМ-5“, део које је и Александров, прва је која је успела да компјутеризира свих 56 експеримената који су изведени у четири правца. Један од најважнијих, према његовим речима, везан је за сан астронаута.
“Ово је јединствен експеримент и пре тога су га извели Американци, али неуспешно, јер њихов астронаут није спавао. А знамо да је сан главни фактор, који обнавља организам. Зато смо ми експеримент реализовали месец дана пре лета, током лета и месец дана после лета и тиме смо доказали да организам космонаута може да се одмара и опоравља и у Свемиру. Тј. и тамо постоје фазе дубоког и лаганог сна и фаза пре буђења. То показује да могу да се обављају летови до других планета и галаксија, тако да слободно можемо рећи да Бугарска има велик допринос развоју међународних космичких летова.“
Ко зна, можда је наследник Георгија Иванова и Александра Александрова међу децом која ће посетити Музеј ваздухопловства у Крумову. Како би подстакли њихово интересовање, организатори су предвидели и едукативну игру „Мисија Марс“, која ће распалити такмичарски дух најмлађих посетилаца и упознаће их са занимљивим чињеницама о планети Марс.
Прочитајте још:
Саставила: Весела Крстева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Музеј ваздухопловства - Крумово, БТА, БГНЕС
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..