„Једном давно су у Болоњи саградили читаву палачу од сладоледа, баш на Главном тргу, и деца су долазила из далека да је лизну.“ Овако почиње прича „Палача од сладоледа“ из књиге „Телефонске приче“ Ђанија Родарија, једног од највољенијих дечјих писаца. И данас у Болоњи, у близини Великог трга, можете да уживате у укусном сладоледу, али дворац дечјег смеха и маште се налази ван града. Тамо где се сваке године одржава највећи сајам дечје књижевности на свету – на Међународном сајму дечје књиге. Овогодишње, 61. по реду издање сајма почиње 8. априла и трајаће до 11. априла. На форуму ће учешће узети скоро 1.500 издавача, аутора и илустратора из више од 90 земаља. Међу њима ће бити и Бугарска, која ће представити најбоље дечје књиге и ауторе који су обележили последњих годину дана.
“Тамошњи форум је веома велик и поштован,“ каже у специјалном разговору за Радио Бугарску Венка Рагина, председник Асоцијације „Култура и књижевност“. Бугарска ће по први пут имати прилику да се представи на заиста достојан начин, са већим павиљоном на површини од 64 квадратна метра и изложбом под насловом „Радост, туга и нада. 25 илустратора дечјих књига,“ што је једна од најбитнијих ствари да би се у потпуности представила бугарска дечја књижевност. Ово је, у ствари, друго учешће Бугарске са засебним и стилизованим павиљоном, што ће допринети бољој видљивости бугарске културе у издавању књига за децу.“
“Бугарски аутори су код нас дуго били зенамаривани,“ рекао је својевремно за БНР издавач и преводилац Манол Пејков. „Дела страних аутора су увек објављивана, макар и у прилично ограниченој селекцији. Код нас се, у ствари, донедавно следила уобичајена естетика – естетика илустрација руских народних бајки и холивудске 3D илустрације, која умногоме подсећа на руску. Друга ствар, која је снажно дефинисала овај жанр, биле су цене – дуго времена владало је мишљење да дечја књига треба да буде изузетно јефтина. Последње деценије појавиле су се мале издавачке куће које су почеле да објављују књиге за децу у вишем сегменту,“ категоричан је Пејков.
„Дечја књига је посебна зверка,“ цитира аутобиографију музичара Бруса Дикинсона издавач Димитар Риков.
„Ово је добра ствар у Болоњи – сусрећу се различити правци у књижевности, јер нема шта да се лажемо – у дечјим књигама главну реч имају илустрације, уметнички ставови илустратора широм света се међусобно сукобљавају или комуницирају. Оно што нас занима јесте класичнији, словенски цртеж, који је ближи естетици земаља попут Пољске, Литваније, Словеније и Украјине. Ове илустрације су некако разумљивије, ближе су срцу родитеља. Многи наши бугарски сликари раде са страним издавачким кућама.“
На шта треба обратити пажњу у текстовима за децу, која одрастају у ери вештачке интелигенције? О томе ће расправљати и излагачи на овогодишњем сајму у Италији. Деца данас су другачија од претходних генерација када су биле у њиховим годинама и чини се да их све више занимају нове ауторске приче о свету и свему у њему.
„Тржиште диктира потребу за новим сусретима с новим ликовима, јер децу смарају добро познате приче у којима добри спасавају несташну децу пре него што их лоши поједу. Бајка може да буде смешна и поучна на веома необичан начин. Деца траже и воле овакве књиге.“
Највећа моћ једне дечје књиге је у томе да окупи децу и родитеље на једном месту, при чему ће деца извући једну лекцију, а родитељи – другу, битније је да на крају свима измами осмех,“ сматра Димитар Риков.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Facebook /Bologna Children's Book Fair, Манол Пејков, Асоцијација "Култура и књижевност"
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..