Европска комисија прошле недеље је предложила нови програм за одбрамбену индустрију који ће мобилизовати 1,5 милијарди евра буџета ЕУ у периоду од 2025. до 2027. године. Из Комисије истичу да је реч о новој законодавној иницијативи за усмеравање преласка с краткорочних, хитних мера донесених до краја 2025. на дугорочнији, структуриранији приступ за постизање индустријске спремности у подручју одбране у Европској унији. С обзиром на руску агресију у Украјини и потребу да се заштити ЕУ, ова стратегија била је дуго очекивана. Високи представник за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ каже:

„Можда се сећате да сам пре две године, када сам представљао Стратешки компас, рекао да је Европа у опасности. Нажалост, био сам у праву. Европа је била у опасности, а сада је у још већој опасности.“

Тренутно је Украјини потребно 200.000 граната калибра 155 мм месечно, што је на годишњем нивоу скоро 2,5 милиона, рекао је такође Жозеп Борељ:

„Ако желимо да помогнемо Украјини, требало би да то обезбедимо, јер ништа не пада с неба и људи се не боре новчаницама. Новчанице имају вредност када треба да се купи оружје, али оно се мора произвести. Тако да све што повећава наше одбрамбене капацитете има вредност за Украјину, јер смо посвећени томе да јој помогнемо.“

Борељ је констатовао значајно повећање производње муниције у ЕУ, при чему је истовремено истакао да су финансијска средства оно што тренутно недостаје. „У Европи немамо Пентагон“, рекао је високи представник, издвојивши као проблем разједињеност између 27 држава чланица у погледу одбране:

„Подијељени смо на 27 држава чланица и 27 различитих армија и треба да појачамо међусобну сарадњу. Имајте на уму једну цифру – 2022. године у одбрану држава чланица уложено је 58 милијарди, подељених између 27 центара.“

Државама чланицама биће обезбеђен нови правни оквир под називом Структура европског програма за наоружање. То ће бити средство подршке сарадњи у области одбране током читавог животног циклуса капацитета и потенцијално ће бити ослобођено ПДВ-а.

Украјина ће бити интегрисана у ову стратегију, рекао је европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон:

„У потпуности ћемо интегрисати украјинску одбрамбену индустријску базу у европску. Тако ће украјинска индустрија бити квалификована за исту делатност као и европска, а на овај начин подржаћемо сарадњу Украјине и ЕУ. Мислимо да тиме шаљемо веома снажан сигнал.“

У плану је и оснивање Иновационог центра у Кијеву, који ће украјинским одбрамбеним снагама обезбедити оно што им је потребно за линију фронта, у складу са најсавременијим технологијама.

Дописница Нове ТВ из Брисела Антоанета Николова ову стратегију дефинише на следећи начин:

„Сувише касно и сувише мало. Прво, зато што Европа није могла да се ослони на то да ће јој други пружати заштиту за дужи временски период, ако ништа, барем због тога што би у партнерству ствари требало да буду двосмерне. Друго, амерички сигнали да ће ствари кренути у овом правцу нису почели са председником Доналдом Трампом. Сигнале је давао и председник Барак Обама, само што је Трамп био драстичнији и директнији. Европа је можда наивно мислила да није у опасности, а сада схвата да ризик куца на наша врата, да постоји веома велика претња, међутим сада жели да за врло кратко време надокани све веома малим износом, који ни издалека не може да нас заштити у ситуацији када на другој страни имамо тако добро организованог противника.“

Сматрате ли да ова стратегија за одбрамбену индустрију може да постане функционална у кратком року?, прво је питање упућено Петрасу Ауштревичиусу, литванском европосланику из групације „Обновимо Европу“.

„Не сматрам, јер је заправо било потребно доста времена да ЕУ изађе са овим предлогом. Требало је да дође до рата, агресије и да тек тада схватимо да је наша одбрамбена индустрија изузетно слаба. Тако да мислим да ће за све недостатке – недовољна улагања, труд, недовољну стандардизацију и сарадњу, бити потребно време. То иде веома споро, одбрамбена индустрија је веома конзервативна, у питању је много новца, тако да поздрављам и ценим ове напоре, али да би се реализовали, заиста ће требати времена.“

Високи представник Жозеп Борељ направио је поређење са Сједињеним Америчким Државама према којем Пентагон на одбрану издваја скоро 4 пута више у поређењу са свих 27 земаља чланица ЕУ. У којој мери је могуће ојачати сарадњу између земаља ЕУ на краткорочном плану?

„Када је реч о овом документу, у њему је написано много добрих ствари, али ја га ипак сматрам недовољно свеобухватним и амбициозним. Очекивања су веома велика – производња, заједничке поруџбине, сарадња итд. А онда видите инвестиције – 1,5 милијарди евра! То је ништа и изгледа као шала. Ако говоримо о европској, наглашавам, европској одбрамбеној стратегији, а не о стратегији земаља чланица, онда морају да постоје заједничка улагања, убрзање у том правцу, координација. А не да уложимо 1,5 милијарди и чекамо да се догоди чудо. Уверавам вас да чудо не можемо очекивати, јер су одбрамбеној индустрији потребна веома велика улагања, као и истраживање и развој. А за ова истраживања, као и за доношење било какве одлуке која се на њима заснива, потребно је време. Тако да видим доста предлога који почивају на готово добровољној сарадњи. Мислим да у том погледу неће доћи до тренутне промене – врло мало новца, труда и амбиција. То је моја процена ове стратегије, нажалост. За сада је јако мало инвестиција, можда ће бити приватних, можда ће неки кредити бити одобрени по повољнијим условима. Али искрено, од овог документа сам очекивао много више. И зашто смо потписали толико декларација и протокола о сарадњи са НАТО-ом, када у овом истом документу о томе нема готово ни речи? Можда смо као произвођачи конкуренти Сједињеним Америчким Државама, Канади и Великој Британији, али као потрошачи безбедности, ми смо партнери.“

Кад већ помињете САД, треба да споменимо и све већу вероватноћу да се Доналд Трамп врати у Белу кућу. Да ли стратегија, по вашем мишљењу, ову чињеницу узима у обзир у довољној мери, с обзиром на његове изјаве по том питању?

„Можда се стратегија и прави из тог разлога, јер у великој мери има за циљ повећање европског суверенитета у одбрамбеној индустрији. Али у сваком случају, морамо бити конкурентни. Трамп није тај који нас ставља на овај колосек, морамо да будемо конкурентнији и најбољи произвођачи на свету. Деценијама нисмо улагали у ову област и Европа је у већини случајева постала потрошач безбедности, а не њен пружалац. Тако да сада морамо да променимо своје поимање и да више улажемо у одбрану. Ако имамо тако различите резултате по питању помоћи Украјини – од 1,4 одсто у балтичким земаљама до 0,2 одсто у јужној Европи, ово је свакако показатељ наших разлика у погледу разумевања ризика по безбедносну стратегију. Морамо уложити довољно како бисмо спречили ширење руске агресије још даље ван наших граница. Инвестиције морају бити обавезне, мора бити одређен њихов ниво и не могу бити опционе. Овај изазов за нашу безбедност са којим се тренутно суочавамо није последњи.“

Постоји још један значајан ризик – да ова стратегија неће успети, ако се потврде прелиминарна истраживања о значајном побољшању резултата крајње деснице на европским изборима. Односно, да ће доћи европосланици који су наклоњенији режиму Кремља, који би на ову стратегију гледали на другачији начин...

„И ја видим исти изазов – крајња десница, али и крајња левица. За мене крајња левица представља исти ризик, с обзиром на њихове изјаве у Европском парламенту. Ово је катастрофа, потпуни пораз пред диктаторима какав је Путин – издаја свих европских принципа и падање на колена пред њим. Крајња десница то ради другачије, али и једни и други оспоравају европски курс. Али не обузима ме паника. Мислим да је већина Европљана ипак сачувала здрав разум. Ове снаге ће на изборима можда остварити боље резултате, али не мислим да су наши грађани толико незадовољни оним што смо до сада урадили да би тражили нешто радикално другачије. Јер победа крајње левице или деснице не би донела ништа друго осим потпуне катастрофе на европском тлу – не би било ЕУ, ни држава чланица, нити безбедности, само разједињеност и празне девизе. Због тога сам релативно миран и очекујем наставак основне политике ЕУ. Морамо да се мењамо, не можемо да наставимо по старом, али има много показатеља да смо на добром путу.“

Ако направимо поређење са ситуацијом током пандемије, када ЕУ није била сасвим спремна, али је у ходу пронашла права решења, можемо ли и сада гајити исти оптимизам?

„Мислим да је ово врло уопштен принцип, јер ЕУ из сваке кризе извлачи поуке. Међутим, ове кризе почињу да се дешавају све чешће, имају све веће размере, све више су системске и угрожавају не само наше економско благостање, као што је то раније био случај, већ и темеље на којима почивамо, а то су здравство, безбедност, суверенитет. Зато би можда требало да извучемо неке закључке из трендова у кризним периодима. Изузетно заостајемо за временом. Морамо се припремити како бисмо током следеће кризе били далеко јачи и много спремнији. Због тога не можемо да наставимо са овом линеарном политиком од тачке А до тачке Б. Треба да поступамо другачије, зато ће следеће руководство ЕУ у много већој мери морати да доноси одлуке. Ако будемо више посвећени и спремнији да урадимо и неке непопуларне ствари, можда ћемо успети.“

Шта на пример?

„На пример, да повећамо буџет ЕУ. О томе говоримо већ дуго времена. То је могуће урадити кроз порезе на нивоу Уније, а не доприносима држава чланица. Треба да променимо и систем гласања, одустајући од вета који нас држи у ћорсокаку. Потребна нам је ситуација у којој се крећемо. Врло често се вртимо око једне позиције и не долазимо до решења.“

Међутим, то захтева промену уговора...

„Да. Верујем да више нисмо у зони комфора, већ у следећој фази нашег опстанка у ситуацији која није ни близу оне каква је била у време пада Берлинског зида, како неки сматрају. Јер у односу на оно што се тренутно дешава, тада је било прилично забавно – било је мирно, покретач је био народ, вођен осећајем слободе и европеизације. Сада морамо да бранимо ту европеизацију и Европу. Смисао безбедности сада је посве другачији. Зато од следећег руководства ЕУ, укључујући и Европски парламент, очекујем да има некакав стратешки приступ. Не можемо да радимо на исти начин као прошле године. Треба да направимо нешто ново – више и боље.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ