Када кренете са севера, са планинских предела Горе и Голог Брда, и спустите се до најјугоисточније тачке Албаније – села Врбник, чућете бугарски говор. Нажалост, због недостатка школа и наставника, у неким од ових места људи нису успели да науче да пишу и читају на књижевном језику. Последњих година се активно ради у том правцу, како би што више Бугара у Албанији било обухваћено обуком бугарског језика. Елбасан је један од градова у којима деца из бугарске националне мањине имају срећу да уче на матерњем језику.
У тамошњем пријатном кафићу, екипа Радио Бугарске (Костандина Бело и Красимир Мартинов) се састала са Ахметом Балом, председником друштва „Бугари у Албанији“ са седиштем у Елбасану. Он је из села Шиштавец, на подручју Горе. Завршио је локалну средњу школу, а затим и универзитет у Тирани. Након што је током година радио на разним местима широм Албаније и упознао многе Бугаре, г. Бала је одлучио да предузме важан корак:
"У 2017. години напустио сам посао и осетио потребу да се посветим пружању подршке бугарској заједници у Албанији,која је прилично велика.Видео сам да су људи у великој мери неорганизовани и недовољно информисани. Зато смо и основали друштво ˈБугари у Албанијиˈ", изјавио је Радио Бугарској Ахмет Бала.
Друштво је основано 2018. године и на самом почетку радило је у Тирани, али је касније свој рад наставило у Елбасану, где такође живи велики број албанских држављана бугарског порекла. Неки од њих су се дипломирали у Бугарској и сада предају на Универзитету у Елбасану, а сви заједно раде на подршци бугарској заједници и реализацији различитих пројеката и иницијатива. На пример, уз помоћ Министарства образовања и науке Бугарске основана је бугарска допунска школа "Зора" која и данас привлачи децу Бугара, која уче да читају и пишу на свом матерњем језику.
"После смо отворили још једну допунску школу у Драчу – наставља своју причу Ахмет Бала. – Прве године је било тешко, јер су наставници долазили из Елбасана. Данас смо, међутим, много организованији, јер смо обезбедили наставнике на лицу места, у Драчу. У исто време отворена је и допунска школа у Либражду, коју посећује 20 ученика. Желимо да отворимо школе и на подручју Горе и Голог Брда и тренутно радимо на обезбеђивању наставника који би у њима предавали".
Улажу се велики напори и за унапређење наставног процеса у селу Борје (у Гори), где је зграда школе већ делимично реновирана, а обезбеђено је и грејање. Нажалост, живот бугарског становништва у тим регионима није лак, признаје Ахмет Бала и наставља:
"Заједница у овим регионима има много потреба, с обзиром да су то сиромашни региони. Путеви су у ужасном стању и веома је тешко доћи до села без теренских возила. То обесхрабрује људе, јер немају нормалну саобраћајну везу са оближњим насељеним местима, као и са већим градовима и главним градом Тираном. Болнице у овим регионима су такође у ужасном стању, а школама је потребно реновирање. Зато радимо на различитим пројектима и трудимо се да помогнемо."
Ахмет Бала је захвалан помоћи коју је бугарска држава до сада пружила, али сматра, да се може још много тога урадити, ако владе две земље уједине своје напоре. Тако би се могли решити основни проблеми, као што су путеви и лоши услови у здравственим установама и школама.
Фотографије: Костандина Бело, Красимир Мартинов
Превела: Албена Џерманова
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..