Премијер Николај Денков је у уторак, 5. марта, поднео оставку, наводећи да је то „поштовање одређене доследности, политички ферплеј и поштовање према грађанима.“ Денков је подсетио на основне параметре договора који су две политичке коалиције ГЕРБ-СДС и НП-ДБ постигле при формирању владе пре девет месеци. Тада је главни задатак две парламентарне снаге био да превазиђу политичку стагнацију у коју је држава упала након што је у последње две године имала пет парламентарних избора, као и због изразито фрагментираног састава Народног собрања, у којем ниједан политички субјекат нема потребну већину да би могао да самостално формира нови кабинет. Формирана је влада на челу које је дошао представник НП-ДБ Николај Денков, а вицепремијер и министар спољних послова је постала Марија Габријел из редова водеће парламентарне снаге ГЕРБ-СДС.
Договор који је постигнут био је „егзотичан“ за бугарску политичку стварност, наиме – план је био да после девет месеци министри представе извештаје о свом раду након чега да се изврши ротација премијера и Габријел да замени Денкова на премијерској позицији.
Закључно с данашњим даном, 40% Бугара сматра да је ротација акад. Николаја Денкова и Марије Габријел најбоља ствар која се може десити влади у блиској будућности. То су показали резултати испитивања јавног мњења које је Агенција „Алфа Рисерч“ спровела међу 1.000 пунолетних грађана из свих делова земље у периоду 27. фебруар – 3. март 2024. године, а које је финансирано властитим средствима.
Своје незадовољство радом Владе изразило је 52,9% испитаника. Рад вицепремијера и шефа бугарске дипломатије Марије Габријел (34,7%) оцењен је боље у односу на рад премијера Николаја Денкова (23,6%).
Њих 27% је мишљења да је боља идеја да се иде на нове изборе, који би се одржали заједно са изборима за посланике ЕП у јуну о.г. Међутим, пре тога на потезу су преговори о ротацији, тј. о продужењу владе ГЕРБ-СДС и НП-ДБ. Руководство ГЕРБ предложило је писани споразум као корак ка контруктивном дијалогу.
„Упркос томе што је дијалог између партија, које стоје иза ове владе, често био спутан и блокиран, до сада је рад владе ишао по плану и програму, остаје да се испуни само шеста, кључна тачка – успоставити механизам за регулисање регулаторних тела, на челу са личностима са највишим професионалним и моралним принципима,“ рекао је с парламентарне говорнице премијер у оставци. Управо тема именовања чланова руководстава регулатора и нових министара прети да заоштри односе партнера у власти, што ће свакако довести до још већег пада поверења у парламент, које је тренутно на рекордно ниском нивоу од 7%.
„Ако је коалициони споразум корак ка остварењу више циљева усмерених на одређене социјалне групе, регулаторна тела и судство, то би могло да обезбеди оживљавање поверења у Народно собрање. У супротном ћемо ући у рецидив кризе поверења, што ћемо веома тешко превазићи,“ објаснила је за БНР Борјана Димитрова, стручњак Агенције „Алфа Рисерч.“ Према њеним речима, ми се тренутно налазимо у једној парадоксалној ситуацији у којој чак и бирачи владајуће политичке снаге нису уверени да вреди да се ова власт продужи.
„ГЕРБ је старија и искуснија странка, има структуре и политичко искуство и у пресудним тренуцима, уз подршку Покрета за права и слободе, створила је утисак да диктира ритам и стање у земљи. После 4-5 неуспешних покушаја за формирање владе и уласка у спиралу прелазних влада, било је преко потребно да се нађе парламентарно решење за излазак из те кризе. НП-ДБ не желе да их зову коалицијом, јер желе да остану по страни као нова политичка снага, али су, с друге стране, хтели да уђу у власт како би остварили циљеве које су зацртали. Покушавају да буду ефикаснији и да покажу резултате свог рада, у супротном ће оставити утисак загушљивог загрљаја. А разлика између њих је 4-5 посланика, али активност ствара осећај дужности,“ рекла је гђа Димитрова.
Текст: Елена Каркаланова
Извор: интервју Илије Влкова, Програм „Хоризонт“ БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..