Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:
„Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.
Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“
Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.
„Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.
Преко 250 вина биће представљено на овогодишњем 12. издању Фестивала вина и културног наслеђа „Аугустијада“ у Старој Загори. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас, 27. септембра, у 17.30 часова дефилеом кандидаткиња за Краљицу Аугистијаде, фолклорних..
Албанија 15. октобра почиње преговоре с ЕУ Стални представници ЕУ у Бриселу једногласно су одлучили да започну преговоре с Албанијом о чланству. Почетак преговора ће 15. октобра означити међувладина конференција ЕУ – Албанија у Луксембургу...
Сваке године 26. септембра обележавамо Европски дан језика. Обележавањем овог дана промовише се вишејезичност, јер је језичка разноликост важна компонента европске културне баштине. Циљ је да Европљани боље познају не само свој језик, већ и језике..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда..
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..