Утемељитељ румунске фотографије, сликар Карол Поп де Сатмари, био је савременик бугарског националног препорода. Имао је прилику да сними и остави документарне фотографије познатих личности и догађаја из времена бугарске борбе за независност. О Сатмарију и његовом учешћу у ослободилачком Руско-турском рату 1877-1878. године разговарамо са др Анетом Михајловом са Института за балканске студије Бугарске академије наука.

Карол Поп де Сатмари је Мађар из Клужа у Трансилванији. Рођен је 1812. године. Био је син пароха из племићке породице. Студирао је на Академији ликовних уметности у Бечу, коју, међутим, није завршио. Одаје се путовањима. Обилази Европу. У више наврата прешао је Карпате и настанио се у Букурешту – главном граду Влашке, каже Михајлова. Био је веома елегантан и пријатан саговорник, говорио је неколико језика. Убрзо се прославио као аутор портрета, пејзажа и постављен је за дворског сликара. Заинтересовао се за фотографију. Године 1850. отворио је први фотографски студио у Букурешту.

„Његово име везује се за историју Бугарске јер је фотографисао бугарске револуционаре. Знамо да је Букурешт у то време био центар бугарске емиграције. Направио је два портрета Левског. Први датира из 1868. године. Униформа је највероватније реквизит из Сатмаријевог атељеа, када је упоредимо са другим сличним фотографијама.

Други портрет вероватно потиче из априла 1872. године. Ово је последња фотографија Левског, на основу које је, нажалост, и ухваћен. Кримски рат Сатмарију доноси огромну славу. На фронт одлази у импровизованом комбију у коме прави мрачну комору за обраду фотографија. По завршетку рата прави албум од 200 фотографија које су представљене на Париској изложби. Албум постаје сензација. Након тога краљица Викторија позива га у аудијенцију, а такође и Наполеон III. Снимио је неколико таквих албума и поклонио их руском цару Александру II. Осваја мноштво награда, а учествујући као војни фотограф у почетној фази Кримског рата афирмисао се као први војни фотограф на свету. У ствари, у то време у Европи је било веома мало фотографа – свега десетак.“

Као 65-годишњак, што је прилично поодмакла животна доб за ратног извештача, Сатмари извештава о Руско-турском рату, који је за Бугарску био ослободилачки, а Румунији донео независност од Османског царства.

„У 19. веку су се појавили и први илустровани часописи, нарочито током 40-их и 50-их година, а сви они своје дописнике су слали на фронт. Колико ми је познато, било је око 80 дописника распоређених на обе стране. Већина су били Енглези. У то време, осим што је био део пратње краља и румунске војске, Сатмари је био ангажован и као званични дописник немачког издања „Illustrierte Zeitung“, а током целог рата им је слао скице главних бојних попришта или онога што је сматрао занимљивим. Много таквих скица и фотографија послао је једном енглеском издању – „The Illustrated London News“, где заправо у броју из јануара 1878. године налазимо неке веома занимљиве слике из Плевена.“

Сатмари је један од ретких дописника који је присуствовао предаји Осман-паше и паду опкољеног Плевена. После неуспелих јуриша у јесен 1877. године, већина новинара је изгубила интересовање и повукла се. Али на сликама које је направио Сатмари виде се изгладнели османски војници у граду, што је гарнизон приморало да се преда.

Непосредно по завршетку Руско-турског рата, у Букурешту је штампан албум Сатмаријевих фотографија под називом „Souvenir des Razboiul 1877 – 78“ („Успомене из рата 1877 – 78“), са 50 фотографија. Сматра се да међу њима има и фотографија Франца Душака, његовог ученика, који је и сам фотографисао током рата.

„Сатмари је у 19. веку, или бар у његовој другој половини изузетно важан за Румунију, јер је био очевидац и документовао – било оловком, кистом или објективом – најважније тренутке тог периода. Искрено се надам да ће бугарска јавност једног дана моћи да види ове фотографије и слике које не само што приказују руско-турски рат већ се међу њима може пронаћи и много фотографија и акварела из Бугарске, који нису ништа мање занимљиви“, рекла је за крај Анета Михајлова.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: muzeulmilitar.ro, архива, bulgarianhistory.org, Facebook /Carol Popp de Szathmar, infopleven.com