Најстарији бугарски лист за хумор и сатиру „Стршљен“ је ових дана навршио 78 година. Омиљено издање Бугара свих генерација без прекида излази од 15. фебруара 1946. године и иде даље упркос тешкоћама и историјским перипетијама са којима се суочило током свих тих година. Јер сатира, фељтон и смех кроз сузе су најбољи начин да се опстане и превазиђе политички, економски и друштвени живот код нас, сматра главни уредник издања Михаил Вешим, писац и фељтониста, који је сав свој живот посветио листу „Стршљен“
А шта је смех за њега?
„Смех је за мене начин живота. И срећан сам што сам живот провео у смеху. Прошао је у шалама и зезању. Ово је бољи начин да проведемо свој живот – да у једном релативно добром расположењу, без обзира на то шта се дешава око нас и шире, гледамо на живот с ведрије стране. То сам научио у уредништву листа „Стршљен“ још док сам био млад и шегртовао сам тамо. Имао сам свега 19 година када су ми објавили први фељтон у „Стршљену“ и отада до данас нисам мењао радно место,“ каже Михаил Вешим у разговору са Светлозаром Желевим, новинаром Програма „Христо Ботев“ – БНР.
Бугарска је одувек имала јаку традицију везану за писање фељтона и сатире, које су у прошлости ствараоци попут Христа Ботева, Алека Константинова и Рајка Алексијева користили као политичко оружје. А да не помињемо да први хумористички лист у земљи, док је била у саставу Османског царства, изашао не на турском, већ на бугарском језику. Реч је о листу „Гајде“ Петка Славејкова, чије је прво издање штампано 15. јуна 1863. године у Цариграду. Међутим, данас је ова 150-годишња новинска традиција пред изумирањем. Зашто? Разлога је пуно, каже Вешим и наставља:
„Можда је време такво – мењају се изразна средства, мењају се генерације. Нове генерације траже другу забаву, немају времена да се концентришу и прочитају нешто. Раније су се људи више удубљивали, док данас имамо размишљање које се темељи на клиповима, што одбацује фељтон као жанр. Клип-размишљање се фокусира на клипове у трајању од 30 секунди на Тик-Току. То је и разлог зашто нема више аутора сатиричара.“
Други разлог је нестајање штампе као масовног медија и гашење водећих светских хумористичких издања са 200-годишњом историјом. У овој позадини једини бугарски сатирични лист је суочен с великим изазовом. Зато је за Михаила Вешима лист „Стршљен“ мисија.
„Околности су такве да смо ми, у ствари, последњи мохиканци у новинском хумору. Јер хумор се много променио током година. Постао је телевизијски шоу и променио своју природу... Затим се појавила и стендап комедија...“
Михаил Вешим набраја имена својих колега који су током година достојно носили буктињу смеха већ од првог броја листа „Стршљен“ који је објављен 1946. године. Неки од њих су касније постали класици бугарске књижевности, као што су Валери Петров, Павел Вежинов, Богомил Рајнов... А други су, упркос великом таленту, заборваљени од нових генерација.
Прочитајте још:
Текст: Венета Николова
Извор: интервју Светлозара Желева, „Христо Ботев“ – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, лист "Стршљен"
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..