Глобална производња вина опада, а 2023. године је била на најнижем нивоу у последњих шест деценија, показују подаци Међународне организације за лозу и вино (OIV). Бугарска је, за сада, мање погођена климатским променама него неке друге земље, а добар род винових лоза улива наду произвођачима да сектор има потенцијал да се развија и расте и у будућности.
Бугарска православна црква и њени верници 14. фебруара славе Светог Трифуна.
За Трифун Зарезан, како још зову овај празник, људи из виноградарских региона организују богате прославе уз музику и вино. Традиционално сви се окупљају у винограду где се обавља прво ритуално орезивање винове лозе, а чокот се прелива вином како би година била добра и плодна. Дан вина није само повод да уживамо у овом божанском нектару него и да се чује глас винара. Они се сетом сећају славних 80-их минулог века, када је домаћи вински сектор доживео свој процват, а Бугарска постала четврта светска сила у производњи и извозу црног вина. Али је све то већ прошлост, јер се вински сектор у Бугарској убрзано урушио. Данас у Бугарској послује више стотина нових и модерних подрума, који производе вино најбољег квалитета икада. Упркос томе, обим производње стално се смањује, а извоз је на апсолутном минимуму – тек око 16 млн литара годишње. Ово је рекао Димитар Димов, наследни винар из Великотрновског краја, рејона познатог по добром роду и богатој винарској традицији:
„У Бугарској интересовање и потражња за вином није престала, а наши клијенти су најтачнији барометар који нам показују која су најбоља вина. Ми, енолози, радимо за њих,“ каже произвођач вина из села Јалово и додаје:
„Тренутно је извоз из Бугарске доста смањен и већи део бугарског вина реализује се на домаћем тржишту. С друге стране, расте увоз вина у Бугарску, а бугарски производи улазе у конкуренцију са вином из увоза, које је често и много јефтиније.“
Према речима Димитра Димова, има пуно разлога зашто бугарско вино није конкурентно на светском тржишту. С једне стране, имамо недостатак државне стратегије у том сектору, а с друге – слаби род, што свакако утиче на раст цена домаћих производа. Према речима енолога, већина малих винарија код нас није модерно опремљена, а узгој међународних сорти, које су готово у потпуности истиснуле аутохтоне сорте, још један је разлог за слаби род.
Али вино није само посао, оно је и наше културно наслеђе и начин живота у неким селима, као што је, на пример, село Брестовица, у близини Пловдива. Тамо свако домаћинство има виноград и не можеш да будеш из Брестовице а да не знаш како се прави квалитетно вино. Трифун Зарезан је одвајкада празник овог села, који окупља хиљаде гостију из околине, али и далеких крајева. Ово нам је рекао Красимир Патишанов, управник задружног подрума „Брестовица.“
„Велики део наше производње се извози. У Кину, на пример, која је један од највећих тржишта за бугарско вино, пре пандемије смо извозили до око 80.000 боца годишње. Ово је будућност бугарског вина, успех на овим тржиштима је успех за цео сектор. А иначе, празник је увек привлачио многе госте у село. Било је година када су људи формирали километарске редове не би ли успели да посете наше село на Тривуњдан,“ рекао је Красимир Патишанов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, Facebook/Сеоска општина Брестовица, Pixabay, лична архиваПрема речима доцента Ангела Кунчева, главног државног санитарног инспектора, почетак епидемије грипа већ је евидентан, са 11% позитивних узорака. „Сезона грипа је почела, али за прецизније податке потребно је да прође још једна радна недеља“, нагласио..
Часовник луткарског позоришта у Старој Загори већ 48 година представља један од најпрепознатљивијих симбола града. Пуштен је у рад 1977. године и једини је те врсте на Балкану. Позориште је подсетило јавност на његову историју на својој Фејсбук..
Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан. У духу традиције, празник се обележава свечаном литургијом у храмовима,..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..