Бугарска православна црква и њени верници 10. фебруара обележавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију Магнезијском. У бугарској традицији ово је један од последњих зимских празника. Од тог дана народ је почињао да обрађује земљу након што је прошла зима.
Свети свештеномученик Харалампије живео је у II веку у Магнезији, у Малој Азији, у ери страшних прогона хришћана. Био је веома праведан и још за живота је показао своју светост ширећи реч Божију. Имао је преко 100 година када га је окрутни римски цар Септимије Север подвргнуо мучењу које је потрајало скоро 13 година, како би га натерао да се одрекне Христа. Харалампије је остао чврст и непоколебљив, а вера му је исцељивала све ране па би свако јутро освануо нетакнут.
Управо због његовог чудотворног исцељења у народу се верује да је Свети Харалампије имао велике исцелитељске моћи, због чега је и добио надимак „господар свих болести“. Према народном предању, Свети Харалампије слави се као господар куге, па је често приказан како је држи у тегли. Због ове моћи, светитељ се сматра заштитником меда и пчелара, који свој професионални празник славе 10. фебруара.
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..