Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У Бајлову парастос деди Добрију

Фотографија: Facebook / Кремиковски манастир

Данас ће у селу Бајлово бити служена заупокојена света литургија поводом шест година од смрти деде Добрија, саопштила је Софијска митрополија. Службу ће водити Његово преосвештенство Белоградчишки епископ Поликарп, викариј Софијског митрополита и Патријарха бугарског Неофита.

Деда Добри је рођен 20. јула 1914. године у селу Брајлово, а преминуо је 13. фебруара 2018. године, у 103. години живота, у Кремиковском манастиру.

Због његове доброте, скромности, аскетског начина живота и дубоке великодушности, људи су га звали „Божји чудак,“ „Бесребреник“ или „светац из Бајлова“. Скоро сваког дана ишао је пешке или аутобусом до Софије и испред врата саборног храма Светог Александра Невског или цркве Светих Седмочисленика сакупљао је новац и прилагао бугарским храмовима и манастирима.

Године 2009. деда Добри је донирао 35.700 лева храму Светог Александра Невског, што је највећа приватна донација храму у историји.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари преферирају демократски свет

Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције „Галуп интернешенал Балкан“ о ставовима према ове две организације. Прван Симеонов, директор..

објављено 2.10.24. 11.43

Јеврејска организација прикупила средства за помоћ страдалима од пожара у селу Воден

Регионална организација Јевреја у Бугарској „Шалом“ за град Варну прикупила је више од 3.000 лева на хуманитарној аукцији слика познатих уметника како би помогла мештанима јамболског села Воден, преноси дописница БНР из Варне Данијела Стојнова. У јулу је..

објављено 2.10.24. 08.05

Холандија и даље најпривлачнија дестинација за бугарске студенте

Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..

објављено 1.10.24. 15.50