Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Слика Жоржа Папазова део колекције Центра “Жорж Помпиду” у Паризу

„Сан”, 1925. г.
Фотографија: БТА

“Сан” – назив је слике Жоржа Папазова, која је постала део фундуса Центра “Жорж Помпиду” у граду на Сени. Ово је први рад бугарског сликара, који је уврштен у колекцију француског Националног музеја модерне уметности, пише БТА. Слика представља уље на платну и песак, која је насликана 1925. године. Димензије слике су 72,5 х 60 цм.

Непоновљив таленат Жоржа Папазова примећен је пре годину дана, када је директор Националног музеја модерне уметности Француске Ксавије Ре посетио Бугарску на позив Француског института ради изложбе „Жорж Папазов – Просветитељ“ у Националној галерији.

Француски гост је током своје посете Софији био одушевљен стваралаштвом Жоржа Папазова, те изразио огромно жаљење што центар „Помпиду“ нема у свом фундусу његов рад. Још тада, у разговору с колекционаром Георгијем Василевим, чија збирка чини кичму изложбе, почели су преговори о донацији једне слике француском музеју, наводи се у саопштењу БТА.

Фотографија: БТА


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25