Трошкови живота за трочлану породицу су у 2024. години порасли за 78 евра у односу на претходну годину. Износ потребан за издржавање једне породице достигао је у просеку 1.300 евра нето прихода месечно. Међутим, две трећине Бугара прима плату која је испод потребног минимума за живот. Осим тога, примања око 1 млн запослених код нас нижа су од 500 евра, показали су резултати анализе посматраних потрошачких цена и плате за пристојан живот у Бугарској у четвртом кварталу 2023. године, коју су припремили Конфедерација независних синдиката Бугарске (КНСБ) помоћу Института за социјална и синдикална истраживања и обуку.
Минимална месечна зарада у Бугарској је око 465 евра, што значи да је дупло мања него приходи потребни за задовољавање основних потреба једног домаћинства. Укупно 440.000 људи ради за минималац, од којих је већина запослена у приватном сектору, тј. четвртина приватног сектора прима минималну зараду, наводе експерти КНСБ. То с једне стране покреће питање – да ли се иза ових прихода не крије нешто и ако постоје додатна, непријављена примања, зашто државни контролни органи то не истраже? С друге стране, сама чињеница да четвртина радно способног становништва прима минималну плату је довољно јасан знак да бугарска привреда нуди ниско кваификована радна места.
Објављени подаци показују да Бугари настављају да имају најнижа примања и запослени у Бугарској остају најсиромашнији у односу на све остале земље чланице ЕУ. И поред тога што је просечна месечна зарада у земљи премашила 1.000 евра, око 40% грађана и даље прима плату нижу од 500 евра. „Ово, у контексту стално растућих цена већине животних намирница у земљи, ствара осећај да постајемо све сиромашнији,“ рекао је лидер КНСБ Пламен Димитров.
Управо раст цена 20 основних животних намирница – тзв. „минималне потрошачке корпе“ (ствари које купују најсиромашнија домаћинства), ствара осећај да инфлација још није савладана.
Парадоксално је што су млеко и сир у Бугарској најскупљи у поређењу с осталим земљама ЕУ. Особа која ради за минималну зараду у Бугарској може да купи седам пута основне животне намирнице. Поређења ради, особа која прима минималну плату у Немачкој може да купи 32 пута исте те намирнице, у Холандији – 30 пута, Шпанији – 24 пута. Забрињавајуће је да темпо којим се мења куповна моћ грађана додатно продубљује разлике у приходима запослених у Бугарској и осталим чланицама ЕУ,“ каже Пламен Димитров:
„Људи с ниским примањима такође морају платити своје месечне трошкове струје, воде, грејања, телефона, они су на првом месту на списку. Културне и образовне активности су међу стварима које сиромашнији себи не могу да приуште због ниских прихода. Такође, штеде на новој гардероби, квалитетној храни, одмору и сл. Чак и минималац од око 465 евра (бруто, а не нето износ) не обезбеђује људима пристојну егзистенцију. Особа која прима минималну плату у Бугарској не може да купи намирнице из тзв. „минималне потрошачке корпе“ два пута недељно,“ рекао је председник КНСБ Пламен Димитров.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући..