Европска унија је заједно са лучким властима држава чланица покренула нови јавно-приватни савез европских лука који има за циљ усаглашавање мера безбедности и унапређење размене информација како би се осигурала помоћ у борби против трговине дрогом, кријумчарења и организованог криминала. У белгијској луци Антверпен, где је полиција прошле године запленила рекордну количину од 121 тону кокаина, европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон рекла је да је трговина дрогом главни извор прихода организованог криминала у Европи.

Иницијатива је покренута у белгијској луци Антверпен, за коју се верује да је највећа улазна тачка за кокаин у Европи. Догађају су присуствовали министри унутрашњих послова и представници 16 европских лука, као и организација које раде у области поморског саобраћаја. Половина убистава у Европској унији повезана је са трговином дрогом, а криминалне мреже продиру у европску економију, упозорила је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон, додајући да се против криминалне мреже ваља борити мрежом:

„Конкурентске криминалне групе раде заједно на организовању и слању великих пошиљки са једне стране Атлантика и њиховој прерасподели на другуој страни, овде у Европи. Удружујемо снаге како бисмо зауставили криминалне групе које се у наше луке  инфилтрирају уз помоћ мита, корупције и претњи, пошто је веома тешко физички приступити лукама и изнети дрогу из контејнера. За то им је потребна помоћ изнутра.”

Насиље, претње, изнуда, подмићивање и принуда присутни су у свим већим лукама у Европи, где локални мафијаши на све начине покушавају да одрже утицај у уносном нелегалном послу и да се дочепају пошиљки дроге преко докера, радника у лукама, возача камиона, као и царинских и полицајских службеника. Такве су криминалне групе у Холандији са мароканским коренима, а у Белгији оне које су повезане са албанским и италијанским мафијашким круговима. У луци Антверпен се из године у годину открива се све више пошиљки кокаина, што потврђује тврдње да је европско тржиште преплављено кокаином из Латинске Америке, а белгијски град често је поприште насиља између криминалних група које се међусобно „боре” за контролу над уносном илегалном трговином.

„Циљ Савеза европских лука је да пронађе алате за размену добрих пракси између лука и власти. На пример, успостављање анонимне „вруће линије“ у случају неуобичајене ситуације коју открије члан тима, како би криминалци су ухапшени што је пре могуће“, рекла је белгијска министарка унутрашњих послова Анелиз Верлинден. Од укупне количине наркотика који се открију у Европској унији, 70 одсто се налази у европским лукама, што захтева бољу сарадњу не само између полиције и царинских служби, већ и са приватним лучким оператерима. Новоосновани савез има за циљ јачање размене информација и успешних радних модела, мапирање путева кроз које пролазе токови дроге и откривање криминалних банди. За помоћ царинским службама Европске уније предвиђено је 200 милиона евра. Партнерство такође укључује Еуројуст и Еуропол, чија извршна директорка Катрин де Бол је рекла:

„Главни предуслов је корупција и инфилтрација криминалних елемената. То се дешава на различитим нивоима – бродарске компаније, лучки радници, транспортне компаније и националне власти. Ове тактике су важне за криминалне мреже јер је довољно да постоји само један корумпиран службеник који ће им омогућити приступ важним кодовима и документима, што олакшава њихове криминалне активности.“

Комесарка ЕУ за унутрашње послове Илва Јохансон рекла је да су се, као резултат великих операција лучких снага безбедности у Ротердаму и Антверпену, криминалне групе у циљу увоза и извоза дроге преусмериле у мање луке, наводећи Хелсингборг у Шведској као пример.

Тихомира Безлова – вишег аналитичара Центра за проучавање демократије упитали смо како би нова европска иницијатива могла помоћи раду и безбедности бугарских лука.