Забрињавајући су резултати истраживања о насиљу у породици, које су у току 30 месеци спровели Женско удружење "Екатерина Каравелова" - Силистра и психолози Универзитета у Великом Трнову. Оно је обухватило 3.500 деце и одраслих у свих 28 административних области Бугарске, а показало је да је сваки четврти Бугарин био жртва или сведок насиља. Резултати су представљени бугарским посланицима Европског парламента и народним посланицима бугарског парламента.

Већина Бугара под насиљем у породици подразумева само шамар и батине, али не препознаје вербално, емоционално и сексуално насиље, при чему су стереотипи мушкараца и жена, као и људи из села и градова, различити, показује истраживање. Подаци нису неочекивани, изјавила је проф. Велислава Чавдарова са Универтита у Великом Трнову: 

"Нисмо изненађени, јер је агресија у бугарској породици одржив тренд. Тренутно су разлози за агресију различити –  осим односа унутар породице, утицај има друштвено, па чак и политичко окружење."

И даље Бугари сматрају да проблеми насиља морају остати у породици,а када жртве стекну храброст да потраже заштиту, излазак из ситуације насиља се споро одвија, јер је државна машинерија гломазна, отежан је и рад са насилницима. Осим тога, у круговима политичара је говор мржње све јачи и све распрострањенији. Постоје проблеми и са нашим традицијама и схватањем патријархата, каже психолог доц. Иван Иванов: 

"Према мишљењу учесника истраживања из малих насеља, патријархалне традиције и норме представљају ресурс за заштиту од насиља. Док учесници из великих насеља сматрају да традиционална патријархална култура стимулише и подстиче насиље у породици."

Веома забрињавају закључци до којих су дошли психолози након разговора са ученицима. Стереотипи се не мењају.

"Посебно у малим насељима деца која су доживела насиље, не препознају насиље. Чињеница да су деца била злостављана, тучена или су присуствовала породичном насиљу, не мења њихове стереотипе“, истиче проф. Велислава Чавдарова.

Потребне су озбиљне промене образовне, здравствене и социјалне политике Бугарске. Иако су пре неколико месеци усвојене измене Закона о заштити од насиља у породици, Правилник о примени тог закона се не спроводи, наводи Гаља Иванова из Женског удружења "Екатерина Каравелова" у Силистри.

Психолози са Универзитета у Великом Трнову и представници Женског удружења "Екатерина Каравелова" су са народним посланицима размотрили могућности за укључивање теме насиља у породици у наставне програме, рекао је доц. Иван Иванов: 

"Да се кроз различите игре улога решавају конфликти, како бисмо још у раним школским годинама имали неку врсту превенције и како би деца била осетљива на ту тему."

Говор мржње је завладао бугарском политиком и зато је, према речима доц. Иванова, потребан Етички кодекс јавних личности.

Законодавцима су предложене законодавне измене.

"Политика у области породичних односа и насиља у породици мора да буде транспарентнија, мора да постоје боља координација и одговарајући буџет, потребно је преузимање одговорности и успостављање адекватног система који ће радити како са жртвама, тако и са насилницима", објаснио је доц. Иванов. 

Ово обимно истраживање може постати основа Националног програма за рад на проблемима насиља у породици. Приступ различитим регионима треба да буде различит, казала је Гаља Иванова из Женског удружења "Екатерина Каравелова" у граду Силистри.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БТА, Алами/Ројтерс, Pixabay, www.europarl.europa.eu