Ко су били први златари на свету? Трачани, који су насељавали данашње просторе Бугарске од бронзаног доба све до Римљана, несумњиво су били међу њима. А да ли сте знали да је преко 80 трачких блага изложено у музејима или су део приватних колекција широм Европе? Чак је и име Старог континента, према неким изворима, потекло од речи „еврос“, како су некада звали старе златаре.
Представити све што се зна о трачкој култури на једном месту била је идеја водиља једног великог поштоваоца Трачана, родољупца и космополита Кирка Кирчева. Његов нови зборник о трачкој цивилизацији, први ове врсте у свету, који нуди систематизоване научно-популарне податке о култури и уметности старих Трачана објављен је крајем децембра. Књига „Тракија: Потпуни водич кроз трачку цивилизацију“ (Thrace: The complete guide to the Thracian civilization) Кирка Кирчева доступна је на енглеском језику, али ће ускоро бити преведена и на бугарски језик.
Кирк – рођеним именом Кирчо, по занимању је сликар, дизајнер, фотограф, изумитељ и предузетник, који већ више од две деценије живи у Великој Британији, Кини и САД. „Историја ми је само хоби, већ дуго се тиме бавим,“ рекао је он у разговору за Радио Бугарску и додао: „Древну трачку цивилизацију данас готово нико не помиње, без обзира на то што су и Трачани, исто као Келти и Викинзи, имали кључну улогу у европској историји. Трачка блага и уметност расути су по музејима и приватним колекцијама целога света.“
Водич садржи многе илустрације од којих је већину Кирк сам урадио током својих посета музејима широм света. Текст је заснован искључиво на историјским чињеницама. „Нема мишљења, интерпретација и исисаних из прстију измишљотина. Само и једино реалност – дакле, ова књига је својеврсни музеј,“ објашњава Кирк Кирчев.
Одакле је потекла идеја о овом својеврсном књижном музеју трачке цивилизације?
„Као особа која себе сматра грађанином света, схватио сам да кад погледам ка Бугарској као да се ништа не види. Нема ничега по чему би Бугарска била позната већини странаца. Она је за њих као што је за нас, на пример, Уругвај, Узбекистан или Заир, ми реално ништа не знамо о овим земљама. Са наше тачке гледишта, оне су мале, непознате и вероватно осредње државе. Таква је и Бугарска за већину странаца. Међутим, није све осредње. На нашим просторима је створено нешто што је на светском нивоу – реч је о благу из древне Тракије. Приметио сам да је расуто по музејима и није добро представљено, тј. мали број људи га је видео на једном месту. У ствари, немогуће је видети га на једном месту чак и да то желе. Тако се родила идеја да направим овај водич. Желео сам да трачка култура, која је једна од најстаријих и најбогатијих, добије бар једну књигу, која ће представити ово богатство – на једном месту и добро систематизовано,“ рекао је аутор издања.
Водич садржи више од 300 илустрација градова, светлишта, уникатних уметничких дела, блага, саркофага од мермера, мозаика и новчића. Књига садржи и свеобухватан списак трачких владара и њихово породично стабло. За израду водича коришћени су подаци из међународно признатих и ауторитативних извора, као што су Енциклопедија Британика или, пак, подаци из музеја у којима је Кирк сликао артефакте. Такође, као помоћ читаоцима укључен је и речник појмова, информација о боговима, краљевима и ликовима поменутим у овом енциклопедијском зборнику, као и мапа објеката, која ће бити од посебне користи за љубитеље културног туризма.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Кирк Кирчев
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..