Бугарка Маргарита Штајн већ 27 година живи и ради у Берлину, где је 2007. године отворила своју прву породичну издавачку кућу. Са супругом, историчаром и истраживачем Балкана, она је себи зацртала циљ да промовише књижевност, културу и политику земаља источне Европе и Балканског полуострва, али пре свега Бугарске.
Након четири године од отварања прве издавачке куће „Центар за источну Европу“, породица Штајн је одлучила да отвори другу, коју су назвали „Антеја“ (Anthea Verlag, Berlin). Кроз њу је издала на десетине књига – углавном белетристику, махом аутора из источне Европе и Бугарске. Тако су само током последњих неколико година преведена и издата дела осам бугарских аутора.
Године 2015. Маргарита је проширила своју издавачку делатност додајући белетристици још и стручну и специјализовану, као и научну литературу. Међутим, као свој највећи успех и повод за професионални понос издваја две едиције књига – „Бугарска историја“ и „Библиографије о култури и политици у Европи.“У другој едицији, поред текстова посвећених Албанији и Србији, Букурешту и Калињинграду, излази и библиографија о Пловдиву – поводом тога да је овај бугарски град 2019. године постао Европска престоница културе.
„Тако ће сви које занима историја Пловдива моћи да нађу све што је до сада објављено на немачком и енглеском језику,“ каже Маргарита Штајн за Радио Бугарску и наставља:
„У едицији „Бугарска историја“ прво смо почели с прештампавањем старих издања књига, којих више нема у продаји у Немачкој. Међу њима је и наслов „Дунавска Бугарска“ Феликса Каница. Све те књиге су посебно важне за историју балканских земаља и оне који желе да се позабаве њоме. Јако се поносимо тиме што имамо биографије националног хероја Васила Левског, песника и револуционара Христа Ботева и „патријарха бугарске књижевности“ Ивана Вазова, које су скупљене у збирку под насловом „Класици бугарске ренесансе,“ која је посебно тражена међу нашим сународницима у иностранству – купују је као поклон за своје пријатеље у Немачкој. И управо то је циљ наше издавачке куће – промовисати бугарске хероје, личности, ставароце и све људе који су постали ослонац бугарског Препорода и књижевности.“
А како би књиге бугарских писаца преведених на немачки језик допрле до што више домова и руку, Маргарита је у пролеће 2022. године организовала књижевну турнеју три бугарска аутора по Немачкој. Тако су, упркос противпандемијским ограничењима, своја дела у Берлину, Дрездену и Хамбургу представили Георги Бардаров – одржана је премијера његовог романа „Absolvo te“, песникиња Анжела Димчева и проф. Златимир Коларов заједно с преводиоцем Румјаном Захаријевом.
„Наш главни циљ је био да се сретнемо с читаоцима у Немачкој. Постоји велико интересовање за бугарске ауторе у тој земљи, али има шта још да се ради. Зато и ми као издавачка кућа сваке године учествујемо на Сајму књига у Лајпцигу и Франкфурту. Важно је да читаоци на овим сајмовима, поред немачких наслова, имају прилику да купе и, на пример, моју омиљену серију књига „Бугарска историја.“ Имамо такође књигу „Бугарски хајдуци“ немачког аутора и издање посвећено кнезу Фердинанду Бугарском. Очигледно да бугарска историја буди највеће интересовање код читалаца и траженија је и од белетристике.“
Маргарита Штајн је упитила апел бугарској администрацији од које такође зависи колико ће бугарских књига бити преведено и издато у иностранству. Према њеним речима, трома бирократија спутава издавање књига многих наших аутора у Немачкој. „Крајње је време да се та процедура поједностави како би бугарски писци и издавачке куће могли да слободно контактирају издаваче у иностранству,“ закључила је Маргарита Штајн.
Саставила: Дијана Цанкова
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива, Facebook / Anthea Verlag Berlin, anthea-verlag.de
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..