Од почетка 2024. године на снази је мноштво промена у погледу доходака бугарских грађана. Минимална месечна зарада је увећана за 19,6%, односно за 153 лева (78,23 евра)и већ износи933 лева (477,04 евра). Минимална зарада по сату је 5,58 лева ( 2,85 евра). Минимална основица осигурања за самосталне осигуранике већ износи колико и минимална месечна зарада, а максимална основица осигурања је повећана са 3.400 лева (1.738,39 евра) на 3.750 лева (1.917,34 евра). Линија сиромаштва у 2024. години износи 526 лева (268,94 евра), што је за 4,4% више у односу на 2023. годину. Повећава се и максимални износ новчане накнаде за случај незапослености – са 85,71 лев (43,82 евра) на 107,14 лева (54,78 евра) по дану, док минимална накнада остаје непромењена – 18 лева (9,2 евра) по дану.
Повећање минималне зараде може довести до отпуштања особља у сиромашнијим регионима земље, упозоравају аналитичари.
"Свакако повећање трошкова предузетника, услед високе цене електричне енергије, као што је било прошле године, или услед повећања трошкова за особље, као што је сада, у изазовном окружењу врши притисак" – наводи у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Видину економиста Петар Ганев.
По његовом мишљењу инфлација, која тренутно износи 5-6 одсто, ће се и даље смањивати, али неће нестати у потпуности.
"Улазимо у још једну годину изазова на глобалном геополитичком и унутарполитичком плану и не очекујем да ће 2024. бити година мира, раста и стабилности, попут оних које смо имали пре пандемије коронавируса. Са тачке гледишта буџета домаћинстава и државног буџета, међутим, ствари изгледају боље него у последње две године, које смо почињали без усвојеног државног буџета."
Не мисли тако економиста Стојан Панчев.
Према подацима Евростата објављеним на прагу 2024. године, Бугари већ достижу 62% куповне моћи Европљана. По речима Панчева, међутим, то може бити резултат високе инфлације у ЕУ и еврозони:
"Очекујем успоравање темпа раста доходака из простог разлога што се успорава и темпо раста цена. У многим буџетским секторима имамо скоро аутоматско усклађивање зарада, а то значи да је за запослене у њима ефекат инфлације мањи, мада су неки запослени у јавном сектору протестовали – запослени у Националном статистичком заводу, културни радници чије плате нису аутоматски усклађене са инфлацијом . У последње две године плате у приватном сектору брже сустижу инфлацију, али и тамо у неким секторима постоје тешкоће", каже економиста.
А шта о повећању доходака и инфлацији кажу грађани?
"Систем је тако израчунат да су ствари скоро исте. Повећава се минимална зарада, али се повећавају и доприноси за обавезно социјално осигурање. Постоји тиха, скривена инфлација, која ˈизједаˈ повећање плата и ја мислим да све у свему значајне разлике неће бити. С друге стране, много зависи од тога с ким се упоређујемо – ако се упоређујемо са најбогатијим земљама, ситуација код нас није добра, али ако се упоређујемо са сиромашним земљама у Африци и Азији, можемо рећи да је код нас супер. Ако се упоређујемо са нашим суседима, ситуација је мање-виша иста", каже Димитар Илијев, власник мале продавнице одеће у Видину.
Грађанима је тешко да предвиде како ће се развијати њихова куповна моћ ове године – показује анкета спроведена међу становницима Видина. Неки су оптимисти, посматрајући благу стагнацију раста цена, али други очекују нови скок инфлације, који ће „појести” повећање зарада.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: БГНЕС
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући..