Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог.
У Бугарској се Свети Силвестар поштује као заштитник животиња, посебно крупне стоке. То је и разлог зашто се овај празник код нас зове Карамановдан (од турске речи караман која означава животињу црне длаке) или Воловски празник.
Чишћење штале, прво после Божића, обилазак коледара домаћинстава која гаје крупну запрежну стоку уочи празника неки су од обичаја везаних за овај празник.
У региону западних Родопа овај дан је познат као Сполезов, јер се баш као и на Игњатијевдан гледа ко ће прво ући у дом. Полажајник треба да буде добар и имућан човек како би и година била добра и благодатна за укућане. На празничној трпези нема свињетине и сланине да би животиње такође биле здраве.
Имендан данас славе особе које носе имена Силвестар, Силвија, Силвана, Серафим, Горан, Горица.
Срећан празник!
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..