Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас је Стевањдан!

Фотографија: архива

Бугарска православна црква и њени верници трећег дана Божића - 27. децембра, обележавају успомену на Светог првомученика и архиђакона Стефана.

И он је, попут Исуса Христа, чинио чуда и исцељивао људе тако што их је додиривао. И иако су доступни подаци о његовом животу оскудни, у Бугарској овај светац ужива посебно поштовање и наклоност верника јер се на трећи дан Божића „затвара“ циклус божићних празника.

Последњи празник у години дочекује се свечано, уз месна јела, питу с месом, песме и весеље.

Данас имендан славе Стефан, Стефана, Стефка, Венко, Стојан, Стојко, Стоичко, Стоимен и др.

Свети Стефан је заштитник многих бугарских храмова, међу којима је и светиња која се повезује с борбом за бугарску црквену независност – Гвоздена црква Светог Стефана у Истанбулу.

Срећан и благословен празник свима!

Прочитајте још:

Текст: Десислава Семковска

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива, БГНЕС, wikipedia



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обичај „Купанки“ у селу Реселец, недалеко од града Червен брјаг

Јовањдан – један од омиљених зимских празника

Бугарска православна црква данас слави успомену на Светог Јована Крститеља, познатог и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. Празник посвећен Светом Јовану, код нас познат као Јовањдан, обележава се одмах након Богојављења , у..

објављено 7.1.25. 06.55

На Богојављење Бог чује молитве верника, а Свети Дух освештава читаву водену природу

Бугарска православна црква 6. јануара прославља један од највећих хришћанских празника – Јордановдан, познат и као Крштење Господње или Богојављење, спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану. Празник Богојављење..

објављено 6.1.25. 06.50

Михајло Парашчук оставио свој печат на важним софијским зградама

Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..

објављено 16.11.24. 10.15