ЕУ има веома ригорозние законе о клими који предвиђају смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Емисија је данас за једну трећину мања у поређењу са нивоом из 1990. године, иако је у истом периоду просечни БДП порастао за више од 60 одсто. Осим тога, ЕУ је такође највећи донатор финансијских средстава намењених борби против климатских промена. Међутим, ЕУ је само један део слагалице, будући да емисије са европског континента чине свега 7 процената глобалних емисија.
Овогодишња Конвенција УН о климатским променама, којој је присуствовало око 80.000 учесника, највећи је самит те врсте. Постизање договора о Оквирном споразуму за сигурну будућност света и спречавање озбиљне штете од климатских промена, као и заштита биодиверзитета, само су неке од нада које се полажу у форум, на којем је био присутан велики број европских земаља.
Уместо да субвенционише фосилна горива као што су нафта, природни гас и угаљ, Европска унија планира да, захваљујући технологијама обновљивих извора енергије, створи нове економске могућности и радна места, да се у њих улаже, уз истовремено побољшање квалитета ваздуха. Немачки европосланик из редова Европске народне партије Петер Лизе, који је и главни преговарач Европског парламента за реформу система трговине емисијама, објаснио је да је тренутна инфлација последица кашњења улагања у обновљиве изворе енергије, а, према његовим речима, Социјални фонд за климу пружиће подршку људима који су угрожени током зелене транзиције. А осим тога:
„Имамо закон о клими којим се ЕУ правно обавезује да ће постићи климатску неутралност до 2050. године. Наш циљ је смањење нето емисија гасова са ефектом стаклене баште од 55 одсто до 2030. године, али ћемо захваљујући усвојеној законској регулативи постићи чак 57 одсто, тако да ћемо циљ бити премашен. Обухваћени су сви сектори. Улагање у нове технологије биће награђено, а са тешкоћама ће се суочити произвођачи челика или хемикалија који не воде рачуна о утицају на природу. Осим тога, на кинески челик који долази у Европу, а чија производња је без нулте емисије, биће наплаћивана царина на граници, што би требало да послужи као мотивација за за производњу без угљеника.”
Преговорима о клими у Дубаију присуствовали су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел:
„ЕУ је данас лојалан и посвећен партнер, јер Земља не припада нама, већ нашој деци. И ово није рекламни слоган, већ егзистенцијална реалност. Следећа деценија је кључна. Спремни смо 100 посто да радимо са сваким од вас да заштитимо човечанство.”
„Али знамо да то није довољно. Међународни финансијски систем треба да се реформише. Потребно нам је снажно тржиште зелених обвезница и боље процењивање емисија угљеника. Позивам све да ове циљеве уврсте у коначну одлуку форума. Тиме ће се послати снажна порука инвеститорима и потрошачима. Нема сумње да ће будућност енергије бити чиста, енергија ће бити приступачна и производиће се у нашој близини.”
Урсула фон дер Лајен на конференцији је покренула глобалну иницијативу која укључује 118 земаља за утростручење капацитета обновљиве енергије на најмање 11 теравата и удвостручење мера енергетске ефикасности са око два на четири процента годишње до краја текуће деценије.
„За неке земље, трошкови производње енергије из обновљивих извора енергије су превисоки. Због тога морамо да пружимо неопходну финансијску подршку земљама којима је то потребно. С тим у вези, са задовољством могу да најавим да ће ЕУ у наредне две године уложити 2 милијарде и 300 милиона евра из европског буџета за подршку енергетској транзицији како за наше суседне земље тако и за друге земље широм света.”
У том контексту, европски комесар за климатска питања Вопке Хоекстра, је истакао:
„Други не могу да се крију иза идеја прошлости и морају да преузму одговорност. Сматрам да они који могу да плате треба да плате, да они који јако загађују треба да преузму одговорност. Поједине земље, а ја сам недавно посетила једну од њих – Кину, последњих су деценија доживеле огроман економски напредак и развој. Уз ову моћ, уз овај просперитет, долази и одговорност.”
За Николаја Петкова је важно постизање климатских циљева:
„По мом мишљењу, упркос свему, у овој фази са конференције долазе оптимистични сигнали. На дневном реду поново се налази циљ везан за постепено укидања емисија фосилних горива и да ли их треба смањити и укинути. То је, по мом мишљењу, најважније питање ако уопште желимо да испунимо циљеве Париског споразума, или бар да се приближимо њиховом испуњењу. Што се тиче Бугарске, ствари се у неким аспектима можда дешавају мало споро. Иако је напредак постигнут, можда не постоји довољно политичке воље. Једна је ствар шта се говори на овим конференцијама, а друга шта од тога се заправо спроводи. Не мислим да ће, поготово на дугорочном плану, пореским обвезницима бити нанесена значајнија штета. Дугорочно гледано, чак и ми ћемо бити на добитку, нећемо бити на губитку.”
Оцену порука и иницијатива Европске уније на КОП28 у Дубаију дала је Десислава Микова из „Гринпис Бугарска“:
„Европска унија је заиста демонстрира драгоцено лидерство на глобалној сцени. Међутим, после оваквих декларација и удруживања, прави посао почиње тек када се политичари и чланови делегација врате у своје земље. Обећања су једно, њихово спровођење је друго. Можемо, на пример, видети да је у нашој држави, у Бугарској, у последње две године дошло до великог помака у постављању нових капацитета за обновљиву енергију, посебно за соларну. Треба, међутим, напоменути да је приступ грађана и појединачних домаћинстава оваквој врсти решења у извесној мери ограничен. Постоји огроман потенцијал у урбанизованим деловима Бугарске, у градовима, који је још увек нереализован, на пример по питању кровних инсталација за производњу енергије за сопствене потребе. У том погледу, многе земље у Европи су знатно испред Бугарске, њихово законодавство је веома добро развијено и можемо користити њихова искуства, ствар је воље да се таква решења ефикасно уведу за бугарске грађане. Једна од ових мера могла би бити да општинама и локалним заједницама, локалном становништву пружи прилика да учествују у таквим пројектима и да о њима разговарају док су још у почетној фази. Међутим, ова врста партнерстава још увек није регулисана у Бугарској. Вероватно постоје пројекти у којима је забринутост људи основана, али вероватно има и много људи који су жртве дезинформација.”
ЕК планира да финансира изградњу цевовода за пренос водоника, укључујући и један између Солуна и Софије, а на КОП28 Бугарска и више од 20 других земаља усвојиле су декларацију о утростручењу удела нуклеарне енергије. Како Ви коментаришете ову иницијативу?
„Питања је много. Она се, пре свега, односе на финансирање, јер је изградња нових нуклеарних капацитета изузетно скупа и дуготрајна. Последњих година сви овакви пројекти нису реализовани у предвиђеним временским и финансијским оквирима, односно било је потребно уложити више времена и средстава. Истовремено, потреба за проналажењем решења како данас тако и у наредној деценији је заиста велика, а то је оствариво кроз друга много флексибилнија решења, која би дала брже резултате. Једно од таквих решења су обновљиви извори енергије и складиштење енергије, као што је соларно грејање, које користи вреле летње температуре за загревање воде, коју потом одређена заједница током зимских месеци користи као топлотну енергију. Ова врста сезонских решења, као и енергетска ефикасност, су решења која ће уз много мања улагања обезбедити тренутни ефекат.”
Који је, по Вашем мишљењу, највећи проблем са којим се зелена транзиција суочава у овом тренутку – финансијски, технолошки или политички?
„Пре свега, рекао бих политички, јер постоје технолошка решења која можемо да применимо. Постоји и финансијски ресурс који се може мобилисати, али недостаје политичка смелост да се ова решења спроведу и да се раскрсти са зависношћу од лобија фосилних горива, који су данас прилично јаки. Такође, не постоји ни политичка смелост да се укину субвенције за индустрију фосилних горива која загађује.”
Забриност Бугара у вези са зеленом транзицијом углавном се односи на осиромашење, тачније, инфлацију и губитак радних места. Постоји ли опасност да Европљани плате ову високу цену, с обзиром на незаинтересованост других великих играча као што су САД и Кина?
„Желела бих да предложим да ово питање размотримо не само из угла онога што зелена транзиција односи, већ и онога што захваљујући њој можемо добити или што можемо изгубити ако је не спроведемо, с обзиром на то већ живимо у условима климатске кризе. Прошла година је то врло јасно показала, такође и на територији Бугарске, разорним падавинама дуж јужног црноморског приморја, које су однеле жртве, због циклона Данијела, који је изазвао још разорније поплаве у нашим суседним земљама. Незапамћеним пожарима у Грчкој где је забележен највећи шумски пожар у Европи. Све су то последице климатске кризе. То су појаве са којима ћемо се све више сусретати наредних година. А ако не реагујемо, ако не трансформишемо нашу економију и енергетски сектор, на начин да се, с једне стране, заустави продубљивање климатске кризе, а са друге стране да се прилагодимо новој реалности, за коју је у великој мери одговорно само човечанство, заиста ћемо се суочити са великом кризом. А зелена транзиција нам управо пружа прилику да планирамо како да трансформишемо нашу економију и енергетски сектор како бисмо могли да наставимо да функционишемо и да наше заједнице буду што је могуће отпорније како на природне појаве, тако и на шокове као што је инфлација. Ако се вратимо на пример енергетских заједница и производње енергије за сопствене потребе, треба напоменути да у Европи има много примера таквих заједница чији се рачуни за енергију нису мењали током енергетске кризе последње две године управо захваљујући производњи из обновљивих извора, која је била предвидива и по предвидивој цени. Ова врста производње има много предности о којима је важно говорити. Људи у регионима угља, који су највише погођени трансформацијом енергетског сектора, такође могу имати користи од ових погодности.”
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..