Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ускоро модернизација најстарије активне школе у Пловдиву

8
Фотографија: Константина Костова

Две од првих разредних школа у Бугарској дугујемо просветитељу Најдену Герову, који потиче из најстаријег рода у граду Копривштици. Учио је у црквеној школи у родном граду, коју је водио његов отац. Школовање је наставио у грчкој школи у Пловдиву, а затим поново у Копривштици, након чега је отишао у Одесу где је похађао Одеску гимназију, а потом је образовање наставио на Ришељеовом лицеју богословије. По повратку у Копривштицу, Геров је 1846. године отворио своју школу и издао први уџбеник физике (1849) у Бугарској, којим је ударио темеље овој науци код нас.

Године 1850. потписао је уговор са челницима Пловдива, према коме је добио 6.000 златника за отварање разредне школе у граду. На његову иницијативу је 11. маја 1851. године у школи, чији су заштитници Света браћа Ћирило и Методије, по први пут у Пловдиву организован празник посвећен њиховом делу. Школа „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Пловдиву претеча је ОШ „Кнез Александар I“.

Школа „Кнез Александар I“ је своја врата отворила 20. октобра 1885. године, нешто више од месец дана после Уједињења Бугарске. Ову школу су похађали светле личности попут Ивана Вазова, Петка Славејкова, Пеја Јаворова, Димча Дебељанова, Константина Стоилова, Ивана Евстатијева Гешова, Андреја Љапчева и многих других писаца, уметника и друштвених посленика. Ученик ове школе био је и најсветлија личност бугарске историје – Васил Левски. Чињеница која је разлог за понос, али и обавеза за сваку следећу генерацију ученика.

Смештена на обали реке Марица, школа, која је својевремено постала главно културно-просветно средиште Пловдива, и данас се налази у својој старој згради. А то представља проблем за више од 2.000 ученика, колико их има у школи. У плану је изградња нове зграде на празном простору у оквиру имања школе, што ће ученицима омогућити да пређу на једносменску наставу.

Међутим, ту искрсава један крупан проблем – нова грађевина ће доминирати историјском зградом јер је већа од ње. На основу захтева руководства школе, архитекта Константина Костова је предложила пројекат проширења којим је предвиђено да нова зграда буде подељена на мање целине – учиниоце за ученике од 1. до 4. разреда, учионице и школске просторије за ученике од 5. до 7. разреда, лабораторије, библиотечки центар, спортски центар и администрацију.

Константина Костова

„Функционално решење за нову школу подразумева да она буде максимално модерна, да пружа могућност учења кроз игру и примену савремене наставе,“ навела је у својој презентацији архитекта Константина Костова. „Историјска зграда не губи своју централну улогу у комплексу, сачувано је и зеленило на имању. Такође, биће проширена постојећа зелена површина како би смо добили довољно складан спој модерне и историјске зграде.“

У новој згради је планирано мање ходника, који ће бити другачије пројектовани:

„На одмору ће ученици из различитих одељења моћи да изађу у централни заједнички простор на сваком спрату, што ће им омогућити да ефикасније комуницирају и забављају се заједно. Школа ће такође добити библиотеку укупне површине 350 квадратних метара и салу са капацитетом 150 места, који се могу користити и за јавне догађаје.

Наважније је пронаћи прави приступ како би се истакле њене најважније особине и историјска вредност, што ће допринети њеном очувању,“ рекла је архитекта Константина Костова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Константина Костова, архива ОШ "Кнез Александар I"


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05