Јединствени налази пронађени су приликом истраживања акваторијума између рта Килик и рта Иланџик, северно од ушћа реке Камчије. У прошлости су њихови скривени заливи пружали уточиште бродовима током олуја у Црном мору. Испоставља се да је овај део наше обале пун археолошких споменика, укључујући некрополе, античка насеља и др. У близини су пронађени трагови античког утврђења Ерите и древне станице поред пута.
Током подводне мултидисциплинарне експедиције ове јесени, ронилачки тим под руководством проф. Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, наишао је на низ занимљивих налаза. Најранији од њих је амфора из 5. века пре нове ере, која је довезена чак са острва Хиос и очувана скоро нетакнута до наших дана. И још:
"Следе веома занимљиви налази из римског доба – каже за Радио Бугарску проф. Иван Христов. – Ту сам имао срећу још у септембру, када сам у веома слабој видљивости, успео да пронађем слитак из римског доба са 98% садржаја калаја.
Ово је први такав подводни налаз на нашем Црноморју. Колико ја знам, и на копну није било сличног налаза. Овај предмет тежак скоро 5 кг и 400 г најближе паралеле има на подручју Корнвела у Енглеској и то у пећи – топионици калаја.Највероватније је реч о истим калупима за ливење ове ретке и скупе сировине у античком доба. Калај су користили у изради бронзаних предмета, укључујућии за ковање новца од бронзе. У наше крајеве, тачније, у римске градове дуж наше црноморске обале, транспортован је бродовима".
Археолози су наишли на још један занимљив налаз – древногрчку камену ритуалну посуду коју су нека у паганским ритуалима користили као резервоар за свету воду. Она је тешка 60 кг и скоро у потпуности је очувана. Пронађена је на малој дубини у околини рта Килик. Међутим, испоставља се да је у прошлости на овом месту била суша.
"Моја хипотеза је да је на овом рту у античком доба постојао храм – светилиште у коме су се клањали морским боговима", каже проф. Христов. – Морепловци, који су пролазили поред овог рта и овог залива, су приносили жртве. Ту хипотезу потврђује пронађена половина камене пречке за класично дрвено сидро. Ова пречка није имала утилитарну функцију, већ је била поклон од морепловаца који су пролази поред рта".
У малом заливу код рта Иланџик ронилачки тим је локализовао потонули брод из османског периода са одлично очуваном дрвеном кобилицом. Можда се пловило насукало у плићакукоји је тешко приметити за време олује. Поред самог ушћа реке Камчије геофизичким истраживањима су утврђене границе малог острва, али је касније дошло до абразије. Занимљиво је да је оно означено на бројним западноевропским мапама из периода 1452-1750. године, исто као и друга острва која данас не постоје. По мишљењу стручњака, у средњем веку је ниво Црног мора био нижи. Обала се разликовала од оне коју знамо данас, било је мањих и већих острва. Вероватно је то случај мистериозног острва испред ушћа Камчије, које мештани називају "Камен Камчије" („Камчијски камак").
Видите још:
Фотографије: Национални историјски музеј
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..