Пре 104 године, после краја Првог светског рата, снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, Бугарска је без борбе изгубила велики део своје територије. Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи су Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. У данима између 6. и 8. новембра 1920. године, српска војска је окупирала Босилеградску, Царибродску и Струмичку област. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, као и део атара градова Трн и Кула, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину… и одредила судбину 64.509 људи. Дани српске инвазије, без коначне одлуке међународне комисије о одређивању војно-стратешке границе са Бугарском, нису случајно изабрани. Они се поклапају са данима пораза српске војске код Сливнице у Српско-бугарском рату од 1885. године.

У знак сећања на овај немили догађај из 1920. године 8. новембар је проглашен Даном Западних покрајина.

• О Бугарима у Србији

• Први концерт Царибродског оркестра у просторијама БНР

Царибродски оркестар је формиран пре више од 10 година. Музичари изводе староградске и народне песме из Бугарске и Србије, у жељи да очувају традиционалну музику са овог дела Балкана.

"Александар Васов и ја смо добри пријатељи, знамо се скоро цео живот, а када смо одлучили да формирамо оркестар, идеја нам је била да очувамо и поштујемо вредности, традицију и културу бугарске мањине. И да изводимо старе народне песме, које више скоро нико не изводи“, изјавио је Радио Бугарској Драгољуб Пејчев, гитариста оркестра и тон мајстор Радио-телевизије Цариброд.

"Западне покрајине су мало запуштене, али чим засвирамо, наш национални дух се буди и то нас снажно инспирише. Овај центар Балкана, ја га тако називам,је извор бројних музичких идеја, ритмова, песама и сви желе да по нешто од њега искористе. Поносимо се што смо из овог центра, из ове ризнице бугарске народне традиције и трудимо се да нашу музику свугде представимо" – додаје Александар Васов, који свира на кавалу и тамбурици. Он је и певач оркестра, а познат је и као врстан фармер.

Већ годинама вокално-инструментални састав из Цариброда учествује у програмима РТС, често наступа на манифестацијама посвећеним култури мањина, где представља традиције Бугара у Србији. Године 2019. Царибродски оркестар је у Другом студију БНР снимио свој први албум под насловом "Мила сестро, Стара планино", на којем је 10 песама. По речима Александра Васова, могућност да упозна народно стваралаштво различних балканских земаља је право богатство. Каже да не жели да себе назива мањином.

"Не волим да себе називам мањином, јер нисам се одвојио од моје нације.  То да смо с друге стране границе, не значи да је веза прекинута. Мало смо у туђем дворишту, али смо део једног истог националног корпуса" – каже он.

Зато и датум 8. новембар са собом носи бол из прошлости, који још живи у Западним покрајинама.

"За мене тај датум означава тужно сећање на један растанак – наставља Драгољуб. – Када се повлачи граница, долази до раздвајања породица, кућа, па чак и дворишта. Нико то није желео, али десило се тако. Управо зато нас данас називају мањином, а ја хоћу да кажем да се не осећам мањином. Ја сам Бугарин. Да ли живим поред границе или иза ње, то је већ друга ствар. Овај дан треба поштовати. Људи треба да знају шта је било, треба да имају самопоуздање и да чувају све бугарско у себи.“

• Како живе наши сународници испред прага своје домовине?

Одржање бугарске самосвести у Западним покрајинама остаје тежак задатак с обзиром на све већу депопулацију два тамошња бугарска центра – Босилеграда и Цариброда. Због одсуства сигурног извора за живот Бугари одлазе из тог региона у потрази за бољом будућношћу. Сваког дана скоро 1.000 људи путује на посао у Софију, Костинброд, Годеч, Драгоман и друге градове и села у Бугарској, а млади одлазе – каже Драгољуб и наставља:

„Можда је то судбина малих места поред границе. Не верујем да ће се ситуација побољшати, мада бих хтео. Али оно што је битно и што бих хтео да кажем, је да скоро сви млади људи из нашег града по завршетку средње школе студирају у Софији. Тамо налазе посао, стварају породице, док у Цариброду остајемо само ми који имамо преко 45-50 година, а како ће се ситуација развити, не знам".

Александар Васов се нада да ће у догледно време бити уведене олакшице при преласку границе за Бугаре из пограничних региона што би олакшало комуникацију међу нама.

И док политика да резултате, остаје нам музика, која, како каже Александар Васов, повезује, обогаћује и зближава балканске народе. Својим следећим албумом Царибродски оркестар ће покушати да обори мишљење да је балканска музика тужна.

"Наш народ кад је тужан, кад пати, запева весело да би одагнао тмурне мисли.Тако да и ми имамо жељу и план да направимо албум са хумористичким песмама из шопског краја", рекао је за Радио Бугарску Александар Васов.

• Већ четврт векa КИЦ „Босилеград” је чувар бугарског духа у Западним покрајинама
• Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама

Аутор: Весела Крстева

Превела: Албена Џерманова