"Тренутно је наше тржиште мирно. Оно што забрињава људе и узнемирава ситуацију јесте заостајање у зарадама", изјавио је БНР Владимир Иванов, председник Државне комисије за робне берзе и тржишта. Према његовим речима, постоји снажно конкурентно окружење и ситуација није толико непријатна – у то време прошле године били смо сведоци узлазном тренду цена, а сада имамо силазни тренд. То јест, ако је 2022. године на тржишту било доста стреса, сада је оно стабилно. Иванов је прецизирао, да прошлогодишња потрошачка корпа од 100 лева сада кошта 103 лева. Дакле, напетост долази из тога што дохоци заостају, а не из тржишних интеракција.
Истраживање које је спроведено међу 350 фирми у земљи показује да је у овој години преко половине послодаваца повећало зараде за до 10%, при чему је у 2022. години раст износио 14-15 одсто као одговор на растућу инфлацију. Међутим, испоставља се да то није довољно и дохоци код нас остају најнижи у ЕУ.
"Бугарска има највише цене с обзиром на то да смо са најнижим дохоцима у ЕУ, или другим речима – ми, који смо са најнижим дохоцима, морамо да плаћамо највише цене у односу на друге земље чланице Уније", објаснио је Пламен Димитров, председник Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ), након што је Институт за социјална и синдикална истраживања објавио своје истраживање о расту зарада и трошкова живота у Бугарској последња три месеца. Упркос задржавању, па чак и благом паду цена неких врста робе, гледано у целини оне су високе –показују резултати истраживања. Као и увек до сада, КНСБ се фокусира на тзв. малу потрошачку корпу, тј. на 20 основних животних намирница без којих се не може. Тренутно укупан износ тих намирница износи 56 евра. Раст цена истих на годишњој бази је преко 15%, наводе економисти. Поређења ради, исте намирнице у Шпанији коштају 50 евра, у Немачкој 59, а у Румунији 46 евра. Бугари који примају минималну зараду могу да намирнице из "мале потрошачке корпе" купе само 7 пута месечно. У Шпанији са једном минималном зарадом исти производи се могу купити 27 пута, а у Немачкој – 34 пута.
У исто време у поређењу са другим земљама ЕУ, у Бугарској је и даље просечна зарада најнижа, потврђује истраживање КНСБ.
"У поређењу са другим земљама, брашно је најскупље у Бугарској – 0,92 евра, док у Шпанији оно кошта 0,70 евра, у Хрватској – 0,74 евра, у Румунији – 0,80 евра, наводи Љубослав Костов, експерт КНСБ и наставља: На трећем месту смо по скупоћи крављег сира – испред нас су само Француска и Хрватска. Генерално, разлика у ценама не одговара разлици у зарадама, а још мање продуктивности рада."
Раст минималне зараде на годишњој бази код нас је 9%, а у исто време, у Албанији, која није чланица ЕУ, она је повећана за 40%, у Мађарској – за 26%, у Пољској за 24% итд.
Од почетка инфлације цене робе из мале потрошачке корпе су двоструко повећане, док зараде нису повећане истим темпом, наводе из КНСБ и подсећају да је почетком 2021. године инфлација у Бугарској износила 30%. Код таквог стања ствари и с обзиром на очекивану инфлацију од 5% наредне године, синдикат инсистира на повећању зарада бар за 15% .
"Желимо да се наша куповна моћ у 2024. години повећава, упркос свим овим забринутостима око инфлације које су изазване и спољашњим енергетским факторима, који ће утицати на цене, посебно у зимским месецима. Зато, инфлација од 5%, коју је Министарство финансија пројектовало при изради буџета за наредну годину, може се показати као прилично оптимистична прогноза“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Pixabay, БГНЕС, БТАГотово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..