Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Будин Михов и његове светски признате књиге из области биохемије и медицине

Проф. Будин Михов
Фотографија: Гергана Манчева

Молекуларна медицина, медицинска хемија, биохемија, молекуларна патологија, молекуларна фармакологија неке су од тема, којима се проф. Будин Михов бави 30 година.Сам каже да је научник светске класе, а обим његових радова доказује да када је човек одан науци, једина граница за њега је хоризонт.

Своју прву књигу – „Електрофореза. Теорија и пракса“, проф. Будин Михов објављује на немачком, а затим је издата на енглеском у Великој Британији. И данас она остаје највећи научни рад у свету из области на електрофорезе. Ипак, прави понос професора биохемичара је његов фундаментални рад „Енциклопедија молекуларне медицине“, који временом обогаћује.

Једна његова књига изазива посебно интересовање читалаца и то у светским размерама – „Хемија у медицини”. Из ње црпе знање како студенти медицине, тако и многи професори и људи из праксе. Интересовање показује и Издавачка кућа Универзитета у Кембриџу (Cambridge University Press), која је већ потписала уговор са бугарским професором и након пола године издаће његов научни рад.


Будин Михов је одрастао у породици др Миха Михова, који је међу најпознатијим лекарима у граду Русеу. Интересовање за медицину показао је још као дете, а касније је, као студент Медицинског универзитета у Софији, дошао до увида да, да би разумео патогенезу*, мора да стекне знање о молекулама и атомима у ћелијама. Данас је професор уверен да се само на тај начин могу схватити сами механизми лекова. „Ови механизми су у основи болести, али су они и кључ за њихово лечење и објашњавају како делују антибиотици, хормони, стероидни лекови – све зависи од атома и молекула у ћелији“, каже он.

„Механизми интеракције на молекуларном нивоу морају се све више познавати и треба откривати нове лекове за лечење до сада неизлечивих болести. Да ли за 100 или више година, људски живот ће бити продужен“, каже проф. Будин Михов у интервјуу Радио Бугарској.

Он сматра да је велика одговорност написати књигу коју ће користити различите медицинске специјалисте широм света. „Осим тога, по програмима Универзитета у Кембриџу изводи се настава за студенте не само у Енглеској и САД, већ и у Канади, Аустралији, Азији“, додаје научник који говори три језика. Његов успех долази након више година напорног рада. Каже да прати најновије публикације водећих универзитетских центара у Немачкој, САД, Русији, Енглеској. За своје књиге не рачуна на помоћ асистената и сарадника, него све сам припрема и уређује.

Тренутно је мој најважнији задатак да издам књигу „Хемија у медицини“, која треба да буде на нивоу, јер сматрам да је то мој позив и обавеза. Она ће бити намењена лекарима и студентима медицине у целом свету. Имам и још један уговор са издавачким кућама из Бостона и Берлина о издавању књиге „Молекуларна медицина“ која ће садржати 1.600 страница. Не бих могао да напишем толико обиман рад, да не црпим снагу и инспирацију из природе. Много волим планину и често одлазим у планине у околини Софије. То ми одржава тонус, то је и моја разонода, а остало време радим на књигама“, каже у закључку проф. Будин Михов

*Патогенеза представља механизам настанка и развоја болести и њених појединачних манифестација на различитим нивоима у организму, од молекуларних поремећаја до промена у органима и системима.


Аутор: Гергана Манчева

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Гергана Манчева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Иван Ланџев

Пишем оштре текстове управо зато што волим Бугарску и верујем у потенцијал Бугара

Прошло је 116 година од када је 22. септембра 1908. године Бугарска заузела своје равноправно место међу осталим слободним и независним земљама у Европи. Иако је, за разлику од Уједињења, проглашење Независности Бугарске у потпуности политички чин, то га не..

објављено 22.9.24. 11.45
Марија Николова

Марија Николова – Бугарка из Бесарабије која је своју породицу вратила коренима

Украјински Болградски регион сматра се својеврсном „престоницом“ бесарабских Бугара. У овом региону живи најкомпактније етничко бугарско становништво ван граница наше земље. Наши сународници су нашли уточиште у Бесарабији и тамо основали своја..

објављено 4.9.24. 11.10
Фотографија: Facebook / Nana Tomova Storyteller

Слаткоречива приповедачица Нана из Шкотске или како бугарске народне приче звуче на енглеском

Она је професионални приповедач. Прича приче из целог света, али највише бугарске народне приче. Такође је песник, фотограф и водич – док људима показује природу, приповеда им приче. Упознајте Нану Томову. Рођена је у Поморију, али се као..

објављено 3.9.24. 11.25