14. октобра Бугарска православна црква и верници славе Свету преподобну мати Параскеву, која је код нас познатија као Света Петка Бугарска. Име „Петка” је директан превод њеног грчког имена „Παρασκευή”.
На икони је Света Петка представљена као млада, лепа жена у монашкој или царској одежди, која у левој руци држи крст, а десна рука јој је на грудима. Понекад су на иконама поред ње представљене и Света Недеља или Света Анастасија Трновска.
Једно од најпознатијих житија светице написао је Свети Патријарх Евтимије Трновски. Према том житију, Света Петка је рођена у Епивату, у данашњој Тракији. Родитељи јој су бугарског порекла. После њихове смрти поделила је сиротињи све што је имала и настанила се поред усамљеног храма Покрова Пресвете Богородице, а касније отишла у Палестину да се поклони Гробу Господњем и настанила се у Јордану. У доба позне старости, мало пре своје смрти, вратила се у свој родни град Епиват. Године 1238. њене чудотворне мошти су по налогу бугарског владара цара Ивана Асена ІІ пренесене у Трново и остале тамо све до пада старе бугарске престонице под Османску власт 1393. године. Потом су мошти светице почивале у Видину, Београду (Србија), Цариграду (Турска), а 1641. су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Света Петка посебно је поштована као заштитница жена, мајки и породиља.
У народном календару Бугара Петковдан представља крај пољопривредне сезоне. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..