Европски парламент прошле недеље је изгласао Европски акт о слободи медија. Циљ је да се обезбеди медијски плурализам и медији заштите од државног, политичког, економског или приватног мешања. Овако изгледа ситуација са медијима у Заједници према мишљењу европосланице из Прогресивног савеза социјалиста и демократа Елене Јончеве:
„Контролисани медији, притисак владајућих и пословних интереса на новинаре, стапање политичке моћи и медија – то је реалност у Европи данас, а пад поверења у јавне и приватне медије логично достиже своју критичну тачку. Циљ Европског акта о слободи медија није цензурисање или регулисање медија, циљ је да се олабави притисак бизниса и власти, да се створе услови за независно новинарство."
Неки од предлога су да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија, као и спољни притисак на новинаре како не би били принуђени да откривају своје изворе, да се не дозволи приступ шифрованим садржајима на њиховим електронским уређајима и праћење помоћу софтвера. Његова употреба ће бити дозвољена само ако постоји налог независног судског органа због истраге о тешком злочину као што је тероризам или трговина људима.
Парламент жели да обавеже све медије да објаве информације о својој власничкој структури. Медији, укључујући онлајн платформе и претраживаче, морају да извештавају о средствима која добијају од државног оглашавања, као ио државној финансијској подршци. Предвиђено је оснивање Европског савета за медијске услуге, који би био правно и функционално независан од Комисије и способан да делује независно, као и независне „експертске групе“ која би представљала медијски сектор и цивилно друштво и била саветодавни орган овог новог савета.
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Тридесет шест одсто грађана Бугарске пати од гојазности првог степена, док је 40% с индексом телесне масе изнад дозвољене границе. Према подацима националног репрезентативног истраживања јавног мњења које је спровела агенција „Тренд“, 49% Бугара пати од..
Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније. Једна од основних вредности франкофоне заједнице је..
Након што су резултати избора за Европски парламент постали јасни , „битка за власт“ већ је почела. На први поглед изгледа да ће контрола и даље бити подељена између Европске народне партије, Социјалиста и демократа и „Обновимо Европу“ ,..
Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за..
Последње четири године будући дипломци показују највеће интересовање за студије права на Правном факултету најстаријег и најпрестижнијег универзитета..