Данас обележавамо 115. годишњицу рођења Марина Големинова, једног од најзначајнијих бугарских композитора.
Академик Марин Големинов рођен је у Ћустендилу 1908. године. Музичко образовање стекао је у Паризу, где је студирао композицију код Венсана д'Ендија, Пола Дикаа и Ги де Лионкура, аутор је опера, балета, симфонијских и камерних дела која су део ризнице бугарске музичке културе. Његово ствралаштво, у којем се може уочити снажан утицај бугарског фолклора, награђивано је и извођено широм света.
„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања“, каже професорка историје музике Наташа Јапова у интервјуу из ризнице Радио Бугарске. „Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљале. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр. Док је студирао у Софији и Паризу, написао је више композиција. Али тек је1934. године написао Опус бр. 1 свог Првог гудачког квартета – када је, у ствари, започео свој сопствени стваралачки пут.“
Последње године свог живота Марин Големинов је провео у Португалу са породицом свог најстаријег сина Камена. Овај свет је напустио 2000. године. У знак сећања на великог композитора, сваке године 28. септембра у његовом родном граду се додељује Национална награда за допринос музичкој уметности „Акад. Марин Големинов“. Организатори манифестације су Општина Ћустендил, Музичко друштво „Марин Големинов“ и наследници овог прослављеног композитора.
Послушајте „Сеоску гозбу” из свите „Нестинарка” Марина Големинова у извођењу Симфонијског оркестра БНР под диригентском палицом Камена Големинова:
Редактор: Диљана Трачева
Превод: Свјетлана Шатрић
„Борис Христов – амбасадор бугарске песме“ наслов је концерта оперског певача Пламена Бејкова и пијанисткиње Божене Петрове, који ће се одржати вечерас од 19.00 часова у Првом студију Бугарског националног радија (БНР). „Програм је покушај за..
Изузетни музичари ће 6. новембра у софијској сали "Бˈлгарија" извести мало позната дела. Звучаће "Варијације на тему Френка Бриџа" – рано дело Бенџамина Бритна у извођењу Камерног ансамбла "Софијски солисти" под диригентском управом Константина..
Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..