„Виноградарство у Бугарској изумире због ваше неспособности“, ово су на свом протестном скупу, који је у марту месецу одржан у Софији, написали виноградари и винари. Полагали су наде у то да ће прелазна влада предузети мере како би се стање у овом сектору поправило до почетка нове аграрне године, међутим, власт се оглушила о њихове захтеве. Иначе, у нормативним документима стоји да је сектор виноградарства и винарства један од најзначајнијих, онај који помаже убрзаном економском развоју наше земље и остваривању националних циљева.
Након штопролећни протести пред зградом Владе и председничком палатом нису донели никакве резултате виноградарима, са доласком јесени њихово незадовољство је још веће због чињенице да је година у погледу временских услова била лоша.
„Грожђе је ове године слабо родило и берба је морала бити обављена брзо како бисмо га, упркос малим количинама, успели сачувати и од њега добити квалитетна пића“, поручују пољопривредници из овог сектора. На великом националном протесту пољопривредних произвођача који је одржан 18. септембра учествовали су у најмањем броју, али кажу да проблеми у сектору нису од јуче. Датирају још из времена које је претходило приступању Бугарске ЕУ, а најжалосније је што наша земља добија најниже субвенције у односу на све друге европске земље. „Нас, бугарске произвођаче грожђа и вина, не третирају као да радимо у држави чланици ЕУ и нисмо равноправни са другим произвођачима у Европи“, кажу из Бугарске виноградарско-винарске коморе.
Осим тога, у нашој земљи не постоји објективан и јавни критеријум за расподелу помоћи за сектор виноградарства. „Ускраћени смо и за учешће у европским програмима за улагања у нове технике и технологије“, неке од проблема открива Марин Калнев, члан Националне асоцијације бугарских виноградара:
„Већ дуги низ година овом сектору недостаје одговарајући план и стратегије развоја“, објашњава он у интервјуу који је дао за БНР-Пловдив. „Сваке године у нашој земљи се уништи око 50.000 дунума засада винове лозе, што је преко 350 хиљада дунума засада винове лозе који су подигнути и потом уништени само у последњих 10 година. У свом газдинству бринем о виноградима на најбољи могући начин, користим препарате, ђубрива, опрему набављену из европских земаља и упркос томе наша производња неконкурентна на тржишту, јер грожђе и производи од вина из Румуније, Србије, Македонија, Молдавија улазе у Бугарску, углавном из трећих земаља, међутим, њих нико не контролише и не зна се куда где они одлазе. Зато желимо да за државу приоритет буде откуп виноградарске производње која потиче из Бугарске. Тренутно постоји пракса да се производи бугарско вино, али од грожђа увезеног из иностранства.“
И сам Марин Калнев размишља да уништи својих 150 дунума засада винове лозе, које је у околини Пловдива подигао пре 8 година. Његово питање је – како то да је, без обзира што користе исту технику и препарате, грожђе увезено из иностранства јефтиније од бугарског? „То значи да у другим земљама постоји скривена помоћ“, сматра он.
Исту забринутост дели и Јордан Чорбаџијски, председник Националне виноградарско-винарске коморе. „Произвођачи грожђа у Бугарској осуђени су на банкрот. У овом тренутку они узгајају грожђе само зато што то могу, а не због профита“, каже он у интервјуу за Радио Бугарску:
„Желим да направим поређење са Француском – ове године произвођачи вина у Француској нису могли да продају своје вино и држава је интервенисала тако што им је доделила 200 милиона евра, а то аутоматски снижава цену финалног производа. Ми не можемо да достигнемо њихову цену, јер је продајна цена килограма грожђа код нас око 1,40 лева, а за литар вина је потребно 3 кг грожђа. Ако томе додамо трошкове флаширања, етикетирања, паковања у кутије, логистике итд., цена је још већа. Оно што нам је такође веома битно је људски фактор, јер су тренутно наши сезонски радници у иностранству. Имам још једно питање за државу – како то да Француска узима наше раднике, јер су наши радници тренутно у иностранству, даје веће плате од нас, и како то да је њихово вино јефтиније од бугарског? Одговор на ово питање лежи у додели субвенција код њих и недостатку субвенција за бугарске произвођаче, како за винске тако и за десертне сорте грожђа.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..