Богомил Николов: Одобравање кредита је трансакција од које друга страна увек жели да буде на добитку

У циљу боље заштите при подизању кредита, посланици су гласали о допунама Директиве о уговорима о потрошачким кредитима, које ће земље ЕУ морати да унесу у своје законодавство у наредне 3 године. Нова правила ће заштити потрошаче како не би доспели у ситуацију да постану презадужени због кредита подигнутог код банаке или финансијске институције која пласира брзе кредите.

Тако ће потоње бити под контролом Бугарске народне банке, објаснио је Богомил Николов, извршни директор удружења „Активни корисници“: „Једна такорећи неприметна, али за бугарске услове веома важна карактеристика, јесте да нова директива обавезује државе чланице да надгледају не само банкарске кредитне институције, већ и оне небанкарске. Ово је кључно, пошто популарне брзе кредите у Бугарској одобравају небанкарске финансијске институције. Иако подлежу регистрацији код БНБ, процедуре надзора након тога су поприлично нејасне и готово да не постоји ефективан надзор над њиховом делатношћу.“

„Правила ће се примењивати на нове производе као што су шеме „купи сада-плати касније“ и ризичне, краткорочне кредите са високим трошковима. Такође ће бити побољшано откривање предуговорних информација како би потрошачи могли да доносе информисане одлуке", објаснила је европска комесарка за енергетику Кадри Симсон, са којом је у дебати учествовао и пољски посланик из из Европске народне странке Кшиштоф Хетман:

„У последњих 15 година ово тржиште је доживело истинску револуцију – промениле су се навике потрошача, дигитализација је напредовала, развила се е-трговина и све више се користи аутоматизована процена кредитне способности.“

„Нова правила ће такође осигурати да се за процену користе само релевантни подаци. Кредит ће бити одобрен само потрошачима који су у стању да дуг отплате на одржив начин. То ће спречити понуду кредита чији отплатни план је прескуп и гарантовати да ће потрошачи који се нађу у тешкој ситуацији бити подржани и да неће упасти у дужничку спиралу“, објаснио је европски комесар.

„Од сада ће сваки поверилац морати да гарантује да је потрошач у могућности да отплати кредит и да је унапред добро обавештен о свим ризицима“, додала је француска посланица Европског парламента из редова партије „Обновимо Европу“, Стефани Јон Куртен.

Оцена кредитне способности и предуговорне информације

„Процена кредитне способности подносилаца захтева за кредит од стране кредитора није нешто револуционарно. Они то ионако раде, али сада ће бити обавезни да то чине одређеним редоследом. Надам се да ће ови текстови корисницима кредита омогућити да кредиторе позову на одговорност ако се покаже да је ова процена нетачна, што раније никако није могло да се захтева“, објаснио је Богомил Николов у вези са провером могућности отплате кредита.

„Основни проблем у Бугарској тренутно су предуговорне информације које су предочене на некоректан начин“, рекао је он и додао:

„Главна револуција пре 15 година, када је директива настала, било је управо увођење обавезе обавештавања корисника кредита о укупном проценту трошкова, тзв. годишњој каматној стопи. Она треба да укључује све трошкове кредита. Пре тога смо били сведоци трке међу кредитним институцијама ко ће понудити најнижу камату, али је то истовремено надокнађивано разним провизијама и, на крају су људи били доведени у заблуду. Ово правило је на снази дуги низ година, али се у Бугарској не поштује: постоји много начина да се оно заобиђе.“

„Услови кредита морају бити представљени на једном стандардном обрасцу – свака кредитна институција дужна је да вам омогући увид у такав образац у којем су наведени сви трошкови кредита. Али, спровели смо истраживање из којег је јасно да се сви повериоци не придржавају овог правила. Најчешће се злоупотреба врши тако што се ове предуговорне информације дају уз уговор – као анекс уговора, што ове информације обесмишљава. Оне морају бити дате унапред! Сада директива успоставља изричиту обавезу да се ове информације дају најмање један дан пре закључења уговора о кредиту“, додаје стручњак из „Активни потрошачи“:

„Надам се да ће активност корисника кредита и њихова претходна информисаност помоћи у смањењу броја оваквих случајева, јер су у крајњој линији људи ти који су оштећени. И плаћају више него што им је речено на почетку.“

Обим прописа и право на одустајање до 2 недеље

„Потрошачки кредити могу бити извор наде и среће, али могу довести и до личних драма и породичних трагедија. Поздрављам вест да, према новим правилима, негативна кредитна историја не дозвољава закључивање уговора о кредиту“, рекао је пољски посланик у Европском парламенту из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Марек Белка и известилац о овој теми у име Одбора за економска и монетарна питања:

„Дужност повериоца је и да потрошачима гарантује једноставан приступ свим потребним информацијама. Даље, знајући колико породица пада у ову дужничку спиралу, поздрављам чињеницу да директива односи и на мале кредите до 200 евра“, додао је он.

„Постојао је минимални износ, а сада ће бити једнак 0. Најмањи кредити испод овог износа нису толико заступљени, па стога до сада нису били покривени, али мислим да је одлука о снижавању доњег прага била исправна. Најважније је да се обим шири“, додао је Богомил Николов поводом промена, захваљујући којима праг треба да буде 100 хиљада евра.

„Осим тога, потрошачи ће моћи да раскину уговор о кредиту у року од 14 дана без навођења разлога“, додао је хрватски посланик из ЕНС-а Томислав Сокол, појашњавајући да ће промене утицати и на кредите који се одобравају до плате.

„Захваљујући новим правилима банке више неће моћи да шаљу нежељене кредитне картице на кућне адресе нити једнострано повећавају лимите и захтевају враћање прећутно прихваћеног прекорачења без најаве и без могућности одложеног плаћања.“

„У Бугарској то још није тако велики проблем, али по мом мишљењу, питање је времена када ће то постати. Прекорачење тренутно није толико популаран облик финансирања, али се све више користи и пошто до сада није било јасно регулисано овим прописима, сада се изједначава са било којим другим потрошачким кредитом“, истакао је Богомил Николов, те додао да ће промена бити и у рекламама за кредит.

Рекламе за кредит и понуде „Купи сада, плати касније“

„Постаје обавезно да се на рекламне поруке стављају натписи да потрошачки кредит носи трошкове. Нешто као етикете на цигаретама или алкохолним пићима. Сада ћемо почети да их видимо када су у питању кредити“, додао је стручњак.

„Поносна сам на нову регулативу о оглашавању кредита. Оглашивачи ће морати јасно да упозоре да позајмљивање новца кошта. опасни и обмањујући огласи биће забрањени. Лично сматрам да би рекламирање потрошачких кредита у медијима требало потпуно забранити, али се то, нажалост, показало немогућим“, истакла је известитељка о овој теми Катержина Конечна.

Румунска посланица из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Марија Грапини је додала: „Драго ми је што је реклама уврштена у текст! Ово је лажно оглашавање јер се услови у уговорима о кредиту мењају током времена.”

Европски парламент скреће пажњу на бескаматну куповину на рате.

„Купи сада, плати касније“ назив је популарне врсте потрошачког кредита. Без додатних трошкова и са само једним кликом, међутим, могло би да се претвори у проблем ако плаћање касни“, упозорила је португалска посланица из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Марија Мануел Лејтао Маркес.

„Један од проблема директиве, који ће временом почети да се све чешће јавља. Кредити које дају мала и средња предузећа искључени су из делокруга директиве, тј. ако предузеће даје робу на кредит, али тај кредит даје сама компанија, сам трговац, а не треће лице, финансијска институција, тада неће бити предмет ових прописа.

„Вероватно оне нису обухваћени Директивом јер су такве праксе веома ретке и врло мали број трговаца је спреман да продаје на овај начин“, објаснио је Николов праксе које постају све популарније у другим земљама.

Заштита права особа које су преживеле рак

„Највећим успехом сматрам то што ће први пут у европском законодавству оболели од рака моћи да користе тзв. „право на заборав“. Тако они који су преболели рак и аплицирају за кредит који захтева осигурање неће бити дискриминисани“, нагласила је чешка европосланица Катержина Конечна иъ Левице. „Гаранција је да након одређеног времена након лечења банка или осигуравач неће моћи да искористе болест као разлог за погоршање осигурања кредита.“

„Морамо да заштитимо потрошаче на свим нивоима, а посебно њихове здравствене податке, које кредитне институције не би требало да користе да би их искључиле или им наметнуле додатне таксе“, упозорила је француска европосланица иъ партийе „Идентитет и демократија” Виржини Жорон.

„Право на заборав“ је достигнуће које ће утрти пут већој једнакости и заштити пацијената. Сада свака земља у Европи мора да уведе ову меру“, рекла је ирска посланица из редова ЕНС Дирдри Клуни.

Пријаве пацијената оболелих од рака у Бугарској су ретке, кажу из Удружења активних потрошача:

„Очигледно је да је Европска комисија добила сличне сигнале и можда је то и пракса у другим земљама довела до ове одлуке. Ово се, наравно, тиче веома малог броја људи, али има озбиљан друштвени значај. Ова врста подносиоца захтева обично захтева осигурање, а цена је толико висока да је бесмислено добијање кредита. Стога се ови људи нађу искључени са тржишта кредита или нису у могућности да финансирају своје животе. Али са становишта масовних проблема, иу Бугарској, може се приметити да су предуговорне информације најакутнији проблем, као и обрачун годишњег процента трошкова.“

Ограничење провизије да би се спречиле злоупотребе

„Директива јасно каже да камате морају бити веома прецизно и транспарентно објашњене потрояа;има, те да скривени трошкови више неће бити могући“, рекао је румунски европосланик из „Обновимо Европу” Влад-Маријус Ботош о новим правилима, која подразумевају и увођење плафона накнаде, како не би било злоупотреба, укључујући високе годишње камате и укупне трошкове кредита које ће моћи бити смањене смањење у случају превремене отплате.

„Директивом штитимо најсиромашније на овом континенту, јер су они у највећем ризику од задуживања. Штитимо и младе људе, међу којима је последњих година драстично порасла презадуженост. И то је, наравно, заслужно за све понуде које су доступне на Интернету“, објаснила је немачка европосланица из Зелених Малта Гали, а њена колегиница Катержина Конечна је признала:

„Највећим пропустом сматрам то што нисмо успели да обавежемо државе чланице да одреде максималну камату која се плаћа на потрошачке кредите, или алтернативно максималан износ кредита који је зајмопримац дужан да плати.“

Не будите лаковерни, позивају стручњаци

„Нова директива не уводи нешто радикално, већ се надовезује на стару директиву из 2008. године, која се огледа у бугарском Закону о потрошачким кредитима из 2010. године. По мом мишљењу, највероватније неће бити потребно усвајање потпуно новог закона, већ допуне и измене постојећег закона о потрошачким кредитима“, нагласио је извршни директор удружења „Активни потрошачи”:

„Надам се да људи заиста разумеју да примање новца није нека врста поклона или нека врста друштвеног права за свакога. Ово је трансакција у којој једна страна – поверилац – увек жели да заради. Морамо бити свесни тога и не бити превише лаковерни.”

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ

Подели

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Богомил Николов: Одобравање кредита је трансакција од које друга страна увек жели да буде на добитку

Више из ове категориjе

Велико Трново – историјски град младог духа

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима